EIB odobrila 898 miliona evra kredita Srbiji u 2009.

Evropska investiciona banka (EIB) investirala je 2009. rekordnih 898 miliona evra u Srbiji i namerava da u 2010. godini nastavi finansiranje projekata na sličnom nivou, kazao je potpredsednik te banke Darijo Skanapjeko (Dario Scannapieco).Grad Beograd i Evropska investiciona banka (EIB) potpisali su danas ugovor o donaciji šest miliona evra koji će biti iskorišćeni za Projekat obnove Beograda.
Ugovor, kojim je predviđeno da sredstva donacije moraju biti iskorišćena do kraja 2015. godine, potpisali su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović i potpredsednik EIB Dario Skanapjeko (Skanapieco).
“Donacija je stigla kao plod saradnje i poverenja EIB u Grad Beograd”, rekao je Đilas nakon potpisivanja ugovora i naveo da će novac biti iskorišćen za dalje infrastrukturne projekte u gradu.
Skanapjeko je na konferenciji za novinare u Beogradu kazao da će EIB nastaviti kreditiranje infrastrutkure i malih i srednjih preduzeća u Srbiji i naglasio da postoji veliki potencijal za ulaganje u energetiku. Kako je istakao, moguće su investicije u hidrocentrale i obnovljive izvore energije. On je dodao i da ta finansijska institucija Evropske unije razmatra načine za podršku stranim direktim investitorima u Srbiji.
– EIB razgovara sa velikim brojem kompanija zainteresovanih za ulaganje u regionu Zapadnog Balkana. Veliko je interesovanje za ulaganje u energetiku, industriju i usluge koje se brzo razvijaju u regionu – rekao je Skanapjeko i najavio da će sutra biti potpisan ugovor o kreditu od 200 miliona evra za ulaganje u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji.
Predstavnici EIB su naveli da će u 2010. godini biti nastavljeno ulaganje u izgradnju autoputa i pruge na Koridoru 10 kroz Srbiju, izgradnje beogradske obilaznice, rekonstrukcije Kliničkog centra u Beogradu, malih i srednjih preduzeća.
Ove godine će biti finalizovan i projekat rešenja problema odlaganja čvrstog otpada koji će EIB finansirati u saradnji sa Nacionalnim investicionim planom, a koristiće ga lokalne samouprave, naveli su.
Skanapjeko je istakao da je prošle godine EIB odobrila ukupno 1,7 milijardi evra kredita za Zapadni Balkan, što je za 126 odsto više nego u 2008. godini.
EIB je uvek sufinansijer u projektima, istakao je, što znači da su podržani projekti vredni više od četiri milijarde evra, na osnovu čega je EIB najaktivniji zajmodavac na Zapadnom Balkanu.
Skanapjeko je najavio i da će odbor direktora te banke sledeće nedelje razmatrati odobravanje isplate kredita za rekonstrukciju beogradskog mosta Gazela.
On je kazao da su svesni hitnosti rekonstrukcije i da će razmatrati isplatu zajma pre ispunjavanja svih uslova, prvenstveno preseljenja Roma.
Iz EIB-a su podsetili da je kredit za Gazelu odobren 2007. godine, u iznosu od 33 miliona evra.
Skanapjeko je izrazio zadovoljsvo što su vlada i gradske vlasti preduzele inicijativu za konačno rešenje problema raseljenja romskih porodica koje su živele ispod mosta.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je prošle sedmice odobrila isplatu kredita za rekonstrukciju mosta Gazela.
Obnova Gazele deo je projekta izgradnje obilaznice i obnove autoputa kroz Beograd koji zajedno finansiraju EBRD i Evropska investiciona banka kreditima u ukupnom iznosu od 160 miliona evra.
Izgrađen 1970. godine, most Gazela nije od tada rekonstruisan, preko njega dnevno pređe oko 170.000 vozila što je četiri puta više od njegovog projektovanog kapaciteta od oko 40.000 vozila dnevno.
Prema podacima EIB, Srbija je najveći korisnik kredita te evropske finansijske institucije na Zapadnom Balkanu, sa ukupno 1,7 milijardi evra kredita od 2005. do 2009. godine.
Tokom prošle godine Srbiji je odobrena kreditna linija od 250 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća, a zatim dodatnih 140 miliona evra, odobreno je i 384 miliona evra za izgradnju 75 kilometara autoputa na Koridoru 10, a odbreno je i 70 miliona evra Gradu Beogradu, za izgradnju mosta preko Save, kod Ade Ciganlije.

Be the first to comment

Leave a Reply