Republika Srbija je dobro upoznata sa svim problemima koje poplave donose. Prošlih godina, šteta je bila procenjena na više stotina miliona dinara.

Posle velike drame na zaleđenom Dunavu kod zemunske marine, potapanja jednog splava, stotinu uništenih i oštećenih plovila, u Gradskom štabu za vanredne situacije kažu da ljudski životi i infrastrukturni objekti u Beogradu nisu ugroženi.

Trenutno se 36 opština vodi kao nepogodne za borbu s velikim izlivima!

Širom Srbije su se kreirali veliki problemi zbog prisustva santi leda, iako je aktivnost ledolomaca svakodnevna.

Međutim, još se sa sigurnošću ne zna kolika je realna opasnost od poplava i koliku će štetu naneti. Trenutno se sa izvesnošću iščekuju bujice i poplave na planinskim rekama i navodi se da je najveći faktor koji utiče na kreiranje poplava sama brzina otapanja snega i leda.

Ova prirodna nepogoda takođe očekuje i celu Evropu. Prema podacima Evropske komisije, od 1998-e poplave su u Evropi uzrokovale preko 700 smrti i najmanje 25 milijardi eura ekonomskog gubitka.

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Trend osiguranja je u konstantnom porastu pa se samim tim i prihod osiguravajućih kompanija konstantno povećava. Lepeza usluga koju osiguravajuće kompanije danas nude, privlači sve veću masu ljudi.

U nastavku smo Vam prikazali najveće osiguravajuće kompanije današnjice. Treba napomenuti da se ukupna vrednost osiguravajućih kompanija svakodnevno menja i da je podložna promenama. Među svetskim vodećim kompanijama se nalaze :

American International Group, Inc (AIG)

Sedište : New York, USA                                                                                                    Osnovana : 1919                                                                                                                   Ukupna vrednost : 680$ milijardi

ALLIANZ SE

Sedište : Minhen, Nemačka                                                                                                    Osnovana : 1891                                                                                                                   Ukupna vrednost : 884$ milijardi

AXXA S.E.

Sedište : Pariz, Francuska                                                                                                   Osnovana : 1816                                                                                                                   Ukupna vrednost : 1,000$ milijardi

Manulife Financial Corporation

Sedište : Toronot, Kanada                                                                                                    Osnovana : 1887                                                                                                                   Ukupna vrednost : 500$ milijardi

Assicurazioni Generali S.P.A.

Sedište : Trst, Italija                                                                                                                       Osnovana : 1831                                                                                                                   Ukupna vrednost : 592$ milijardi

ING Group N.V

Sedište : Amsterdam, Holandija                                                                                                    Osnovana : 1919                                                                                                                   Ukupna vrednost : 1,690$ milijardi

Prudential Financial Inc.

Sedište : New Jersey, USA                                                                                                    Osnovana : 1875                                                                                                                   Ukupna vrednost : 490$ milijardi

MetLife Inc.

Sedište : New York, USA                                                                                                    Osnovana : 1868                                                                                                                   Ukupna vrednost : 785$ milijardi

Zurich Financial Services Inc.

Sedište : Cirih, Švajcarska                                                                                                    Osnovana : 1872                                                                                                                   Ukupna vrednost : 540$ milijardi

Munich RE Group

Sedište : Minhen, Nemačka                                                                                                    Osnovana : 1880                                                                                                                   Ukupna vrednost : 350$ milijardi

Pored gore navedenih lidera u osiguranju, nikako ne treba izostaviti činjenicu da je prisutan još značajan broj osiguravajućih kompanija koje se svakodnevno bore za svoje lidersko mesto. Neke od njih su :

Aviva plc (London, UK)

Aegon N.V (Hag, Holandija)

China Life Insurance (Bežing, Kina)

Life Insurance of India (Mumbaj, Indija)

Aflac (Kolumbus, USA)

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Zamislite Zemlju u totalnom mraku!
Predstojeći ciklus snažnih olujnih aktivnosti na Suncu mogao bi da ošteti električne transformatore širom sveta, zbog čega bi veliki delovi planete mesecima bili bez struje!

To je saopštila nemačka osiguravajuća kuća „Alijanc“ navodeći da je reč o ozbiljnoj pretnji osetljivoj energetskoj infrastrukturi širom sveta. U saopštenju „Alijanca“ navodi se da bi visokorizična solarna oluja mogla da izazove nestanak električne energije i ekonomske gubitke od preko bilion dolara, a da je najpesimističniji scenario još gori.

Velika eksplozija na površini naše zvezde mogla bi da oslobodi milijarde tona vrelog gasa pri brzini od 1.600.000 kilometara na sat, a kad bi taj gas pogodio magnetno polje Zemlje, pokrenuo bi veliku solarnu oluju.

- Kad zamislite da delovi zemalja ili kontinenata nedeljama ili čak mesecima ne bi imali struju… To je ozbiljna stvar. Trenutno nijedan satelit nije dovoljno blizu Sunca da bi dao upozorenje u roku dužem od sat pre nego što do oluje dođe – objasnio je stručnjak za solarnu fiziku sa britanskog univerziteta Lankaster Džim Vajld.

On kaže da bi modernizacija satelita koja bi ljudima na Zemlji dala više vremena da se pripreme za opasnost koštala oko milijardu dolara.

Vajld nije optimista:
- U ovom trenutku nam sledi loš vremenski period u svemiru. Sunce prolazi kroz jedanaestogodišnji ciklus normalne aktivnosti, a sledeći period snažnih solarnih aktivnosti očekuje se 2012. i 2013. godine!

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Danas je Nadzorni odbor razmatrao Izveštaj o nezvaničnim rezultatima Zavarovalnice Triglav d.d. za proteklih devet meseci, završno sa 30. septembrom 2011. godine. U periodu koji je obuhvaćen Izveštajem, Zavarovalnica Triglav d.d. generiše neto dobit od 35 miliona evra, što je 9,6% više nego od januara do septembra 2010. godine. Znatno poboljšani kombinovani racio je dostigao 83,3% što je za 6,8 procentnih poena više nego u istom periodu prethodne godine. Sa ovim rezultatom, kompanija je ostvarila svoj strateški cilj – profitabilnu osnovnu osiguravajuću delatnost. Osim toga, održavanjem dugoročnog rejtinga „A“  i rejtinga finansijske snage, što je 21. novembra 2011. godine  potvrdio Standard and Poor’s Rating Services, Zavarovalnica Triglav nastavlja da ispunjava još jedan od svojih glavnih strateških ciljeva. Triglav Grupa je uverena da će do kraja godine premašiti ciljni neto profit za 2011. godinu u iznosu od 54 miliona evra .

U prvih devet meseci ove godine, Zavarovalnica Triglav je ostvarila ukupno 548.9 miliona evra bruto premije, što je 3% manje nego u istom periodu 2010.godine. Bruto operativni troškovi u prva tri kvartala ove godine su iznosili 117,2 miliona evra i bili su 3% manji nego u istom periodu prethodne godine.

Ekonomsko – finansijska kriza je izazvala veliku neizvesnost kako na tržištima kapitala tako i u stvarnoj ekonomiji, pa kao finansijska organizacija ne možemo u potpunosti izbeći njene efekte. Uprkos relativno konzervativnoj investicionoj politici Zavarovalnice Triglav, vrednost određenih ulaganja je smanjena. Zbog pada vrednosti materijalnih i  dugoročnih sredstava, vrednost imovine je umanjena za 43,8 miliona eura. Uprkos tome, tehničke rezerve Zavarovalnice Triglav su ostale na istom nivou kao na kraju trećeg kvartala 2010. godine.

Povodom ovih poslovnih rezultata, Matjaž Rakovec, predsednik Upravnog odbora Zavarovalnice Triglav je rekao: „Poslovanje tokom dve godine nakon usvajanja nove strategije i reorganizacije dokazuje da je Strategija do 2015.godine ispravna, naglašavajući profitabilnost i bezbednost, kao dva dugoročna cilja. U cilju njihovog postizanja, Triglav Grupa sprovodi intenzivne promene, koje pre svega uključuju selekciju portfelja, redizajniranje proizvoda osiguranja, proceduralne i organizacione promene, kao i poboljšanje korporativnog upravljanja na nivou Grupe. Verujemo da će, uz naše dalje napore, u 2015. godini svi članovi Triglav Grupe ostvariti profitabilnost. Triglav Grupa postaje sve uspešnija finansijska organizacija sa snažnom bazom kapitala i najvišim rejtingom u regionu. “

Nadzorni odbor je odobrio kupovinu 100% udela u Sava IP d.o.o. u skladu sa Strategijom imovinskih investicija Triglav Grupe.

Nadzorni odbor je odobrio da Upravni odbor nastavi sa procesima povezanim sa mogućnošću ulaska strateškog partnera u akcionarsku strukturu kompanije Triglav INT, d.d.

Dodatno:

Triglav Grupa je međunarodna korporacija osnovana u Sloveniji sa tradicijom od 1900. godine. Danas pored Slovenije posluje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Češkoj. Sačinjena je od tri stuba: osiguranja, upravljanja imovinom i bankarstva.

Osiguranje je ključni stub Grupe, koja je sinonim za sigurnost, stabilnost i brzu isplatu šteta. Uvereni smo da svojim znanjem na području osiguranja, klijentima na domaćim i tržištima iz okruženja možemo ponuditi proizvode i usluge koje će zadovoljiti njihove životne i poslovne ciljeve.

Moć nam daju naš kapital, klijenti sa kojima smo ostvarili dugogodišnje poslovne odnose, kao i saradnja sa najvećim reosiguravajućim kućama u svetu.

Triglav Osiguranje a.d.o. je članica Triglav Grupe koja od 1972. godine posluje na teritoriji Srbije.

Related posts:

1. Triglav Grupa ostvarila neto profit u iznosu od 34,1 milion evra za prvih šest meseci poslovanja u 2011. godini Neto profit Zavarovalnice Triglav iznosi 30.4 miliona evra. Triglav Grupa...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Unika (Uniqa) osiguranje pokrenulo je danas novu ponudu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje će omogućiti bolničko, vanbolničko lečenje, preglede u trudnoći, za vreme porodjaja, kao i sistematske preglede u Srbiji i Evropi.

Izvršni direktor za tehniku osiguranja Gordana Bukumirić izjavila je za agenciju Beta da to novo zdravstveno osiguranje nudi „Vital Start“ paket koji pokriva troškove vanbolničkog lečenja i „Vital Elegant“ osiguravajući paket, koji pokriva troškove bolničkog i vanbolničkog lečenja do 10.000 evra godišnje.

„U ponudi je i treći paket „Vital Elit’ (Elite) koji pokriva troškove vanbolničkog i bolničkog lečenja do 100.000 evra
godišnje uz mogućnost lečenja u najboljim klinikama u Evropi“, navela je ona.

Bukumirić je dodala da je uz „Vital Elit“ paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja moguće ostvariti pokriće za bolničko lečenje u Evropi sa godišnjim limitom do dva miliona evra.

Kako je kazala, uz ta tri paketa je moguće ugovoriti i pokrića sistematskog pregleda, oftamoloških, stomatoloških usluga, kao i troškove nabavke lekova prepisanih od lekara.

„Za korisnike tih osiguranja napravljena je zdravsvena mreža sa preko 80 državnih i privatnih zdravstvenih ustanova“, objasnila je Bukumirić i dodala da su te ustanove u obavezi da prime pacijente najkasnije za tri dana i čekanjem ne dužim od 15 minuta.

Direktor marketinga Sonja Marić je podsetila da Unika osiguranje posluje pet godina u Srbiji kao i 150 godina u Evropi.

„U Srbiji smo se za pet godina poslovanja našli na petom mestu medju osiguravajućim kompanijama“, navela je ona i dodala da je tržišno učešće Unike u Srbiji 6,14 odsto.

Kako je kazala Unika trenutno u Srbiji poluje u 32 poslovnice, ima oko 1,2 miliona klijenata i preko 700 zaposlenih.

Marić je podsetila da je pre pet godina ta osiguravajuća kuća imala 100 zaposlenih, kao i da je do sada u poslovanje uložila više 50 miliona evra.

Related posts:

1. Delta Generali Osiguranje na 33. Međunarodnom sajmu turizma Polisa koja je bila na 5 miliona putovanja i obišla...
2. Srbija se pridružila „zelenoj revoluciji“ Wiener Stadtische osiguranje podržava Eco Friendly program Učešće saobraćaja u...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Pošto su sva osiguranja imala istu cenu vozači su mogli da uštede samo na tehničkom pregledu, Komisija je utvrdila da su osiguravajuće kuće imale iste troškove obaveznog osiguranja kome podleže svih milion i po vozila u zemlji. Vozači tako nisu imali mogućnost izbora jer su istu cenu imale svih 11 osiguravajućih kuća. Takođe, osiguravači su ukinuli i poklone osiguranicima i odloženo plaćanje premije osiguranja, što je bilo dodatno narušavanje konkurencije.

- Odlukom Upravnog odbora Udruženja osiguravača iz 2008. godine, osiguravajuće kuće su zaustavile i mogućnost naplate kasko osiguranja za više godina unapred. To je bilo direktno mešanje udruženja u politiku članica koju bi po zakonu trebalo da sprovode samostalno. Suština je bila u dogovaranju uslova poslovanja koji je praktično vodio do dogovora o ceni – kaže izvor „Blica“ iz Komisije za zaštitu konkurencije.

Iako ne postoji računica koliko su oštećeni vozači, dobro obavešten izvor „Blica“ kaže da su lizing kuće u vreme velikih akcijskih ili sajamskih prodaja odobravale popust na kasko i do 30 odsto. S druge strane, cena obaveznog osiguranja u zavisnosti od tipa automobila kreće se između 6.323 i 15.696 dinara. Trenutna prosečna cena je 7.410 dinara, a kako tvrdi naš izvor, ranije je razlika među osiguravajućim kućama bila i do deset odsto.

Related posts:

1. Viceguverner NBS: Tržište osiguranja u Srbiji stabilno Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Mira Erić – Jović izjavila...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Tržište osiguranja u Srbiji, u odnosu na period pre krize, ove godine je zabeležilo nominalni rast, ali je to realno blagi pad što je i bilo očekivano, rekla je Erić – Jović i ocenila da tržište osiguranja u Srbiji može da se okarakteriše kao stabilno, jer pad nije drastičan.

U uvodnom izlaganju na savetovanju o naknadi štete i osiguranja u Privrednoj komori Beograda, viceguverner NBS je navela da je ove godine u oblasti osiguranja usvojeno više od 30 zakonskih propisa, od kojih su neki novi zakoni, a neki su izmene postojećih propisa.

Erić – Jović je podsetila da su, između ostalog, u ovoj godini usvojeni Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima, Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a počela je i primena sistema osiguranja vozila „bonus – malus“ koji se odnosi na više od dva miliona vlasnika motornih vozila u zemlji.

Viceguverner NBS je navela da je u 2010. godini prosečna premija osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji iznosila 97 dolara, a primera radi, u Hrvatskoj 379 dolara, dok je u Sloveniji 1.350 dolara i dodala da je prošle godine učešće ukupne premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosilo 1,9 odsto, u Hrvatskoj 2,8 odsto, a u Sloveniji 5,9 procenata.

U 2010. godini prodaja usluga osiguranja preko mreže zastupnika i posrednika učestvovala je sa 27 odsto u ukupnom prometu, a primera radi, 2004. godine učestvovala je sa šest odsto, navela je Erić-Jović.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vlada Manić podsetio je da će od 1. januara 2012. godine vozači iz Srbije u države EU moći da putuju bez „zelenog kartona“ (međunarodna vozačka dozvola) i biće dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice.

Manić je najavio da će posle Uredbe, uskoro biti usvojen i Zakon o osiguranju u poljoprivredi, koji će predvideti obavezno osiguranje svih predmeta u poljoprivredi koji su nabavljeni ili proizvedeni od sredstava državnih subvencija, napominjući da će taj zakon biti pripremljen po muzoru na španski model osiguranja u poljoprivredi.

Related posts:

1. Osiguranje u Srbiji u 2010. godini Beograd Prema najnovijoj analizi Centra za unapredjenje osiguranja, na osnovu...
2. AXA osiguranje zvanicno u Srbiji „AXA“ grupa, jedna od vodećih osiguravajućih kuća na svetskom tržištu,...
3. Otvorena prva ekspozitura „AXA Osiguranja“ u Srbiji Od ponedeljka sedmodnevni AXA fest na Adi Ciganliji AXA osiguranje,...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Neto profit Zavarovalnice Triglav iznosi 30.4 miliona evra. Triglav Grupa je ostvarila profit od 34.1 milion evra, a za 2011. godinu je potvrđeno dostizanje ciljnog profita od 54 miliona evra. Kombinovani racio je znatno poboljšan i za Zavarovalnicu Triglav i za Triglav Grupu.

Upravni Odbor Zavarovalnce Triglav  razmatrao je šestomesečne poslovne rezultate kompanije (završno sa 30. junom 2011.). Finansijski izveštaj uključuje poslovne rezultate i svih kompanija-ćerki Triglav Grupe.

Strateški planovi Zavarovalnice Triglav koji su inicijalno fokusirani na održavanje tržišnog udela, promenjeni su u strategiju maksimiziranja prinosa od osnovne delatnosti. Ovakvom strategijom, Zavarovalnica Triglav je ostvarila neoporezovan profit od 44.2 miliona evra, od kojih je 41%  u prvoj polovini prethodne godine. Neto profit koji iznosi 30.4 miliona evra, uvećan je za 20% u odnosu na neto profit iz prve polovinu 2010. godine.

Bez obzira na negativne posledice finansijske krize, Triglav Grupa je ostvarila veoma solidne poslovne rezultate za prvu polovinu 2011. godine. Rukovodeći se poslovnom strategijom prema kojoj se prioritet daje osiguranju kao osnovnoj delatnosti kompanije, Grupa je ostvarila neto profit u iznosu od 34.1 milion evra, 90% u odnosu na prošlu godinu. Neoporezovan profit za ovu godinu iznosi 49.0 miliona evra i čini 101% prošlogodišnjeg profita. Triglav Grupa će zasigurno ostvariti neto profit koji je predviđen za drugu polovinu 2011. godine, a koji iznosi 54 miliona evra.

Kombinovani racio je znatno poboljšan u odnosu na isti period prošle godine i iznosi do  89% za Triglav Grupu, tačnije, poboljšan je za 8.8% u odnosu na prvu polovinu 2010. godine. Kombinovani racio Zavarovalnice Triglav je takođe smanjen za 7.8% u odnosu na prošlu godinu  i sada iznosi 83.7%. U totalu, Društva koja pripadaju Triglav Grupi su naplatila 549.9 miliona evra premije osiguranja (index 99), od kojih je matična kuća naplatila 396 miliona evra (index 97).

Triglav Grupa kontinuirano osnažuje svoju poziciju vodeće osiguravajuće-finansijske institucije u regionu. Grupa je postigla veoma solidne šestomesečne rezultate i kontinuirano sprovodi svoje strateške ciljeve i vrednosti koje su bazirane na osiguranju kao primarnoj delatnosti, sprovođenju jasne politike upravljanja rizicima, adekvatnom preuzimanju rizika i politikom reosiguranja, kao i svojom poslovnom strategijom koja je usmerena ka saniranju negativnih uticaja finansijske krize. Na svom putu ka budućnosti, nastavićemo da budemo posvećeni društveno odgovornom poslovanju koje predstavlja jednu od osnovnih vrednosti Grupe.

Detaljan izveštaj šestomesečnih poslovnih rezultata za 2011. godinu, zaključno sa 30. junom 2011. je objavljen  31. avgusta 2011. Primerak na engleskom jeziku će biti objavljen 6. septembra 2011.  na sajtu http://www.triglav.eu, gde će biti dostupan narednih pet godina.

Dodatno:

Triglav Grupa je međunarodna korporacija osnovana u Sloveniji sa tradicijom od 1900. godine. Danas pored Slovenije posluje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Češkoj. Sačinjena je od tri stuba: osiguranja, upravljanja imovinom i bankarstva.

Osiguranje je ključni stub Grupe, koje je sinonim za sigurnost, stabilnost i brzu isplatu šteta. Uvereni smo da svojim znanjem na području osiguranja, klijentima na domaćim tržištima iz okruženja možemo ponuditi proizvode i usluge koje će zadovoljiti njihove životne i poslovne ciljeve.

Moć nam daju naš kapital, klijenti sa kojima smo ostvarili dugogodišnje poslovne odnose, kao i saradnja sa najvećim reosiguravajućim kućama u svetu.

Triglav Kopaonik a.d.o. je članica Triglav Grupe koja od 1972. godine posluje na teritoriji Srbije.

Related posts:

1. Zavarovalnica Triglav postigla 35 miliona evra neto profita Zavarovalnica Triglav postigla 35 miliona evra neto profita. – Kombinovani...
2. Osiguranje u Srbiji u 2010. godini Beograd Prema najnovijoj analizi Centra za unapredjenje osiguranja, na osnovu...
3. SEDAM PUTA UVEĆAN PROFIT Osiguranicima životnog osiguranja pripisana visoka dobit od 1,4 miliona evra!...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Photo: Stock

Tragikomedija u šest činova sa hepi endom o tome kako se brzo i lako uvoze polovna kola u zemlju Srbiju. Spram ovog slučaja, avantura Petra Lukovića u Findomestic banci izgleda kao duhovni odmor

Photo: Stock

Čin prvi. Mesto: Luka Beograd, kancelarija špeditera. Lica: Špediter (Š), Ja (J). Špediter je prisan neki čovek. Jeste da je mlađi od mene, i jeste da sam mu klijent, al’ prirodno je da smo na „ti”. Traži dokumenta za kola koja želim da uvezem. Pružam saobraćajnu, servisnu knjižicu, ličnu kartu.

Š: Koliko je prešao?

J: 57.000 kilometara.

Š: Aha, moraćemo da uništimo servisnu knjižicu.

J: Zašto?!?

Š: Stavićemo da je prešao 157.000. Zbog carine!

To „zbog carine” nisam razumeo.

J: Neka, neka, samo vi ne dirajte servisnu knjižicu.

Š: Pa dobro, ako baš hoćeš da platiš više.

U Srbiji je izraz neizmerne gluposti platiti koliko je propisano. Ipak, idemo sa pravom kilometražom, pa nek’ košta šta košta. Špediter otvara knjigu sa tabelama. Udara po digitronu.

Š: Će te izađe sedam i po hiljada evra.

Još sam dobro prošao. To je samo trećina neto vrednosti novog auta. A da ipak dodam dve hiljade i kupim isti takav nov auto u Delti? Al’ cimanje je to, kako da prodam ovaj polovni u Srbiji, sa stranim tablama? Kako da ga prodam i u inostranstvu kad je redovno servisiran ovde, ko će da poveruje da je to ok? Ko će Srbinu da veruje da nije štelovao kilometražu? Svi mi plaćamo ceh srpskih muljavina i propale države, ‘vako il’ onako. Ciga u susednoj kancelariji je u većoj dilemi – mora da plati preko osam hiljada. Kaže da ga je ceo auto u Nemačkoj koštao manje od carine. Tako piše u tabelama, teše ga u špediciji.

Špediter mi objašnjava naredni korak. Moram u Institut za standardizaciju da overe da je motor Euro 3 standarda. Da li znam gde je to? Nemam pojma. Zapisuje adresu na papiriću, negde je na Banovom Brdu. Pomislim koliko sam srećan te živim u Beogradu. Šta li rade oni koji žive u Vranju, moraju li i oni u taj Institut? Ma, briga me za njih, daj da obavim ovo moje što pre. Popunjava neki formular, udara pečat, hefta kopiju lične karte i saobraćajne. To da nosim u Institut. Doviđenja, prijatno.

Čin drugi. Mesto: Institut za standardizaciju. Lica: Službenica (S), Portir (P), Ja (J).

Nije mi baš jasno čemu to Euro 3 uverenje služi. Nemački je auto, manje od dve godine star, sigurno zadovoljava stroge srpske standarde. Doduše, kupljen je u Rumuniji. Rumunima se izgleda ne da verovati. Portir me upućuje na pisarnicu. Moram da požurim, stranke primaju do 14 časova, još samo 15 minuta. Sreća te nije gužva. Znojavim rukama, ushićen, pružam papirčine službenici.

S: A kamo je uplatnica?

Photo: Stock

Ah, uplatnica… Naravno da mora da se plati. I naravno da državne institucije nemaju fiskalne kase, već se mora u banku. Zašto bi država poštovala sopstvene direktive? Zašto narod da ne maltretira kad joj se već može? A narod poslušan, šta će jadan… Bar mi imamo vremena za gubljenje, i para za plaćanje raznih provizija bankama i poštama. Nije država tu radi nas, već obratno! Lepo reče Njegoš – pučina je stoka jedna grdna, dobre duše kad im leđa puču! Srećom, pošta je iza ćoška: 150 dinara plus 15 jednako 165 dinara, nije mnogo. Vraćam se službenici.

S: A kamo popunjen zahtev?

Pa zar i toga ima? Idem do portira, ljubazno me upućuje do stola sa zahtevima. Nemam olovku, ali eno jedne kod portira.

J: Možete li da mi pozajmite hemijsku?

P: Šta je? Imaš pet hiljada evra za kola, a nemaš za hemijsku!

Nije šala, zaista ne da olovku, neumoljiv je. Trčim do trafike, pružam 15 dinara, dobijam hemijsku. Nazad u Institut. U formularu popunjavam podatke sa saobraćajne dozvole, čija je fotokopija u dokumentima koje prilažem. Valjda je to sve što mi treba.

S: A gde je kupoprodajni ugovor?

Da, to je zaista na spisku potrebne dokumentacije, koji mi tek sad daje. Ali kako je to povezano sa Euro 3 potvrdom? Objašnjavam da je auto već registrovan na mene, da ga vozim po Beogradu, da želim samo da zamenim rumunske za BG table. Tajac. Neka cerebralna aktivnost se ipak odvija. Verovatno razmišlja da li da traži da potpišem kupoprodajni ugovor sa samim sobom. Ipak, uzima dokumentaciju, izdaje broj predmeta. Procedura traje dvadesetak dana, kaže. Špediter me bio upozorio da „podmazivanje” skraćuje proces samo na dan-dva. Svejedno, ni sam ne znam kako bih izveo to podmazivanje. Odlazim srećan jer sam obavio veliki posao! Jeste, izgubio sam pola dana, ali sam bar nešto korisno uradio. Počinjem da sumnjam da ipak nisam možda s onu stranu ludila; jadan li je čovek koga državni aparat tera da bude srećan zato što je udovoljio nasumičnim procedurama.

Photo: Stock

Kasnije tog dana iz znatiželje čitam spisak potrebne dokumentacije za Euro 3 uverenje. Saobraćajna (kopiju priložio); lična karta (kopiju priložio); pismo špeditera (priložio); ugovor (ne treba, valjda); zahtev (popunio); potvrda… Ček’, ček’, kakva sad potvrda? Očima da ne poverujem! Da bi Institut izdao potvrdu da se radi o Euro 3 motoru. oni traže sledeće: potvrdu proizvođača da se radi o Euro 3 motoru! Naglašavaju, helpfully, da se radi o takozvanoj „COC” potvrdi. To mi službenica nije tražila. Valjda nije previdela taj detalj? Da je ovo normalna zemlja pojavio bih se na šalteru instituta sa brojem šasije i 150 izgužvanih dinara. I ničim više. Moram da prestanem da mislim, samo sebe unesrećujem, ipak živim u Srbiji. Ćuti i plivaj, al’ ne talasaj!

Čin treći. Mesto: Granični prelaz Batrovci. Lica: Carinik (C), Ja (J).

Euro 3 potvrda dobijena. Špediter me šalje na carinski punkt Batrovci, na prelazu za Hrvatsku. Em je blizu, em je autoput. Prolazim silne znake skretanja za Čačak, tu metropolu u koju vode svi putevi iz Beograda. Sve je manje saobraćaja, kao da prelaz vodi pravo u provaliju. Izlazim iz Srbije, zaokret u ničijoj zemlji, ulazak na terminal za robu (izašao iz zemlje kao rob, vraćam se kao roba). Šalju me kod graničnog špeditera (cena 5.200 dinara), potom plaćanje administrativne takse (350 dinara plus 10 dinara za Vojvođansku banku), pa na carinu.

Carina je u šupi. A u šupi Turci, Česi, Hrvati, Srbi, pa i jedan Jermenin. Pod miškama im formulari, čekaju poziv carinika. Navikli se vozači na procedure, na svakih nekoliko stotina kilometara kroz Balkan je ista priča, verovatno. Posle sat vremena red je došao i na mene. Ulazim u kancelariju, kaže carinik da mora da proveri kilometražu i broj šasije. Ustajemo.

C: Oš ostat za kafu?

Pokazuje polupopijenu kafu na stolu. Malo mi čudan taj gest, nisam očekivao takvu ljubaznost, ali se meni ipak žuri kući. Ko će sad da čeka da nam donesu kafu…

J: Ne hvala!

Dolazimo do kola. Zapisuje potrebne brojeve, vraćamo se u kancelariju. Pruža mi formulare.

C: Nisi ostavio za kafu…

Ponovo pokazuje na kafu. U tom trenutku pali mi se lampica za mozak. O tome je dakle bila reč! Ostavljam 100 dinara, valjda je dovoljno.

C: Dobro, dobro, nije trebalo…

Bilans dana: špediter – dinara 5.200; putarina – 1.000; benzin 1.000; taksa – 350; kafa – 100; banka – 10. Još jedan izgubljen dan – neprocenjivo.

Čin četvrti. Mesto: Automehaničar. Lica: Mehaničar (M), Ja (J).

Sledeći korak je dobijanje potvrde ovlašćenog tehničkog lica (automehaničara) o broju šasije i motora. Mala digresija: kako sam već dobio potvrdu da se radi o Euro 3 motoru (po osnovu broja šasije) pitam se sad zbog čega ih (zlobni državni aparat) uopšte interesuje broj motora? Pretpostavimo da je i taj broj interesantan. Ali zašto onda izdaju Euro 3 potvrdu po osnovu broja šasije? I zašto ponovo proveravaju broj šasije koji je carinik već očitao? Elem, komplikacije nastaju već u prvom automehaničarskom koraku. Nakon čačkanja po motoru od deset minuta mehaničar je zabrinut.

Photo: Stock

M: Ne mogu da nađem broj motora.

J: Ne znam šta da vam kažem.

M: Znam gde je otprilike al’ ne mogu mu priđem.

Savetuje me da odem do ovlašćenog servisa pa nek oni pogledaju. To i činim. Ovlašćeni servis zapisuje broj, vraćam se mehaničaru.

M: Jel’ sigurno ovaj broj?

J: Pa tako su zapisali.

M: Ali mi ga nismo videli.

Očigledno je ovo scena iz Alise u zemlji čuda. Ili iz Kvake 22, još nisam siguran. U svakom slučaju, Kafka bi uživao. Ipak izdaje potvrdu. Cijena prava sitnica: 1.100 dinara za čitanje dvadesetak brojki i slova. Sa tim papirom pravo na carinu, kao i sa uplatnicom za skoro 600.000 dinara poreza, dažbina, nameta i lopovluka. Posle dva dana dobijam carinsku potvrdu i plaćam špediterske usluge (300 eura). Opet kod mehaničara na tehnički pregled. Sve je u redu, a ja lakši za još 1.100 dinara. Sad imam sva dokumenta za MUP i registraciju kola. Svetlost na kraju tunela se nazire. Žestoko sam uzbuđen!

Čin peti. Mesto: MUP, Zemun. Lica: Mnogobrojna. Između ostalih: Službenica (S) i Ja (J).

MUP se otvara u 8:30 ujutru. Poslednja prepreka. Već zamišljam glanc nove tablice, sanjao sam ih prethodnu noć. Rekoše mi da je za registraciju kola uvek gužva, stoga se budim u sedam. Valja stići i uteći i na strašnom mestu postojati, što ranije. Pred MUP-om već u pola osam veliki nered od oko dvadesetak paćenika, sličnim meni. Svako svoju brigu brine. Žena pored mene kaže da ne postoji. Kako to? Pa, eto, vratila se posle 30 godina u Kanadi i nemaju je u evidenciji da je živela u Srbiji, ili da se u njoj ikad rodila. A treba joj lična karta. „Au, to ne valja, nc, nc, nc” čuje se okolo.

„Eh, nije to ništa!” javlja se drugi. Pa počinje priču. Bio u Mađarskoj sa taštom u poseti rođacima. U povratku, kod Segedina, tašta mu naprasno umre u kolima. Šta će čovek, pretpostavlja da je procedura uvoza pokojnika jako teška, skupa, a ni ne zna mađarski. Dobija odličnu ideju. Kupuje mašinu za veš, stavlja je u gepek i odvozi se na sporedni put. Tamo mašinu izbacuje napolje, a taštu stavlja u kutiju. Platio čovek carinu za mašinu, prošao granicu bez problema i zadovoljan nastavlja put Zemuna. Ali, nađavola, staje da se okrepi u nekoj kafani, valjalo mu prikupiti kuraži za susret sa suprugom. Posle osveženja izlazi na parking – od kola ni traga ni glasa! Sad ne zna šta prvo da prijavi: nestanak kola, ili tašte! „Auuuuu, ni to ne valja, nc, nc, nc!”

„Nije to ništa! Pokušavam da uvezem kola iz Rumunije!”, javljam se i ja. „Brateeee, ti si ovde najgori!”, kažu svi u glas. Bliži se pola devet, i nered postaje opšti. Pozicioniram se u centar, tri metra od vrata. Već primećujem neke ispred mene koji su mnogo vispreniji laktaši. Vrata se otvaraju i počinje gurka. „Polako ljudi, ne dele se pare unutra, već se uzimaju!”, dobacuje neko.

Shvatam da sam napravio tešku stratešku grešku – ovi koji su bili uza zid mnogo lakše ulaze. Oni samo jednog guraju u stranu, a ja moram bar dvoje. Red pred šalterom za registraciju kola je ubedljivo najduži, a ja na neubedljivom dvadesetom mestu. Nakon četiri sata stižem na red. Predajem papire. Službenica progovara.

S: Ovo je za prvu registraciju?

J: Da, valjda.

S: Žao mi je, trenutno nemamo novih tablica, nisu nam doneli. Dođite sutra. Ili probajte u bilo kom drugom beogradskom MUP-u.

Photo: Stock

Izlazim napolje više tužan no ljut. Sedam u kola pa u Batajnički MUP. I tamo kilometarski red. Ja sam svoje odčekao za taj dan, hvala lepo. Vraćam se u kola pa pravac Dobanovci, ali tamo policijske stanice nema. Nastavljam za Surčin. Sunce me ogrejalo! Nema gužve, možda desetak ljudi. Stajem u red, i već se radujem saobraćajnoj i tablicama. Evo, još samo dvoje ispred mene.

I onda vidim TO! Sunce ih kroz zemlju grejalo! A TO je natpis na kome piše „TABLICE ZA KOLA IZ UVOZA SE IZDAJU U MUP ZEMUN”. Pu!

Čin šesti. Mesto: MUP, Zemun (dan drugi). Lica: Službenica (S), Kelner (K) i Ja (J).

Sledećeg jutra opet stajem u nered u pola osam. I opet sam oko solidnog dvadesetog mesta. Odlučujem se ovaj put za napad s boka, pa stajem uza zid. Malo iskusniji od mene se probijaju tik uz vrata. Puštaju ih ljudi. Kad je neko tako smeo pretpostavlja se da na to mesto ima neko pravo. A i oni (preskakači) deluju potpuno nezainteresovano, žvaću nešto, preplanulog tena od iskusnog čekanja u redovima. Prosto ti žao da ih uznemiravaš. Vrata se otvaraju, ja koristim terensku prednost (zid) i stižem na šalter. Prolazno vreme vrlo dobro: deseti u redu.

Na moju nesreću ovaj put ima dosta agenata ispred mene. Svaki nosi pregršt prijava, odjava i drugih đavola. Stižem na šalter posle tri sata. Službenica pregleda formulare. Tu je potvrda o tehničkom pregledu, carinska deklaracija, stara saobraćajna i tablice, lična, još par dokumenata i potvrde o uplatama (1.270 dinara MUP-u za saobraćajnu dozvolu i tablice; 6.040 u budžet na ime poreza za upotrebu motornih vozila; 292 dinara ekološke takse; 1.310 dinara administrativne takse za registraciju vozila; 2.832 dinara komunalne takse; i 1.200 dinara direkciji za puteve). Stižemo i do polise osiguranja. Službenica negoduje.

S: Polisa važi od juče.

J: Da…

S: Mora da počne sa današnjim datumom.

J: Ali ona važi i danas, i sledećih godinu dana, valjda je to jedino bitno?

S: Žao mi je, takva su pravila, morate to da date da vam preprave.

J: Ali juče sam bio ovde, pa niste imali tablice…

S: Idite lepo u Dunav osiguranje da vam promene datum pa se vratite, nije daleko.

Strpljenje joj je na izmaku, očigledno sam neki teži slučaj. Ali da ipak ja probam odmah da izvučem sve što mogu.

J: Dobro, ok, ali da li možete da mi napravite saobraćajnu i izdate tablice pa kad se vratim da ne zadržavam ljude?

S: Otkud ja znam da ćete se vratiti?

Photo: Stock

J: Pa kod vas mi ostaju sva dokumenta…

S: Gospodine! Ukoliko želite, vratiću vam sva dokumenta a vi dođite neki drugi put sa ispravnom polisom!

Pred takvim argumentima odmah ustuknem. Idem do Dunav osiguranja, prepravljaju datum, vraćam se u MUP, preskačem red (ljudi se ne bune, valjda me prepoznaju), dobijam sve što mi treba. Gotovo! Sreći mojoj kraja nema! Izlazim iz MUP-a, divan prolećni dan, opet dišem punim plućima. Moram da se častim. Sedam u kafić, zaljubljeno gledam u tablice, lep broj deljiv sa pet. Prilazi kelner:

K: Izvolite.

J: Kapućino i koka-kolu!

K: Ne radi nam mašina za kafu.

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

AXA osiguranje, globalni lider u oblasti osiguranja, uz bogati zabavni program otvorila je prvu ekspozituru u Makedonskoj ulici br. 35 i na taj način najavila svoj veliki ulazak na srpsko tržište.

- Srpsko tržište je jedno od najperspektivnijih kad je u pitanju sektor osiguranja. Otvaranje ove ekspoziture je prvi, ali značajan korak, kojim dokazujemo da smo ozbiljni u nameri da klijentima u Srbiji ponudimo najkvalitetnije proizvode i usluge – istakao je Antonio Markiteli, regionalni CEO.

Zabavni program, koji je oduševio najmlađe Beograđane, najavio je i veliki AXA fest na Adi Ciganliji, koji će trajati od 18. do 24. jula, svakog dana od 10 do 12 sati. Osnovni cilj predstojećeg festivala jeste da na zabavan način edukuje decu po pitanju različitih sigurnosnih mera, kako bi im se na taj način pomoglo da prepoznaju i zaštite se od raznih nepredviđenih situacija u saobraćaju, kući, na plaži, u vodi itd.

Sedmodnevni besplatni program na Adi Ciganliji po danima

AXA

Osiguravajuće kompanije „AXA Životno osiguranje“ i „AXA Neživotno osiguranje” su članice AXA grupe, globalnog lidera u oblasti osiguranja.

AXA grupa je svetski lider u oblasti osiguranja i upravljanja sredstvima, sa 214.000 zaposlenih koji pružaju usluge za 95 miliona klijenata. U 2010. godini prihod po IFRS (međunarodni finansijski standardi izveštavanja) je dostigao 91 milijardu evra a dobit je dostigla 3.9 milijarde evra. AXA je prema podacima od 31. decembra 2010. upravljala sredstvima u iznosu od 1.104 milijarde evra. Od septembra 2010. godine AXA je prisutna na tržištu Srbije nakon što je grupa preuzela kompaniju  Crédit Agricole Life a.d.o. Beograd.

Related posts:

1. Viceguverner NBS: Tržište osiguranja u Srbiji stabilno Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Mira Erić – Jović izjavila...
2. AXA osiguranje zvanicno u Srbiji „AXA“ grupa, jedna od vodećih osiguravajućih kuća na svetskom tržištu,...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.