OSIGURANJE | Osiguranje u Srbiji | Zivotno osiguranje | Nezivotno osiguranje | Kasko osiguranje | REosiguranje

Triglav Osiguranje na 79. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu

admin — Wed, 16 May 2012 08:55:24 +0000

Osiguravajuće društvo Triglav Osiguranje, i ove godine, predstavlja svoje proizvode namenjene poljoprivredi u okviru 79. Međunarodnog sajma poljoprivrede koji se, od 12. do 18. maja ove godine ,održava u Novom Sadu.

Svi posetioci Hale „Master“ Novosadskog sajma će moći da posete štand Triglav Osiguranja gde će, za vreme trajanja Sajma, za sve postojeće i potencijalne osiguranike biti obezbeđeni adekvatni proizvodi namenjeni poljoprivredi i samostalnim poljoprivrednim proizvođačima, kao i osiguranju njihovih mašina.

Takođe, za vreme trajanja Sajma, ova osiguravajuća kuća je obezbedila i specijalni popust od 10% za svaku zaključenu polisu Osiguranja useva i plodova.

Kompanija Triglav, kao deo međunarodne osiguravajuće grupacije sa tradicijom od 1900. godine, će se potruditi da svojim znanjem na području osiguranja, klijentima ponudi proizvode i usluge koji će zadovoljiti njihove životne i poslovne ciljeve.

Kontakt:
Ivana Matović
Direktor službe za tržišno komuniciranje
Triglav Osiguranje a.d.o.
Tel: +381 11 3305 106
E-mail: ivana.matovic@triglav.rs

Triglav Grupa ostvarila neto profit u iznosu od 34,1 milion evra za prvih šest meseci poslovanja u 2011. godini Neto profit Zavarovalnice Triglav iznosi 30.4 miliona evra. Triglav Grupa...
Očistimo Srbiju – Radnici kompanije za osiguranje čistili Čačak Kompanija Triglav Osiguranje je, u saradnji sa Akcijom “Očistimo Srbiju”...
Međunarodni sajam turizma – putno osiguranje U slučaju da ste već ispratili zimu i da ste...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Djenerali zabeležili pad profita od osam odsto

admin — Tue, 15 May 2012 08:16:56 +0000

Italijansko osiguravajuće društvo „Djenerali“ (Generali), treće najveće u Evropi i prvo na domaćem tržištu zabeležilo je u prvom tromesečju 2012. bolje rezultate od očekivanih, iako mu je profit opao.

Prema najnovijim podacima u prva tri meseca ove godine čist profit osiguranja, u čijem je sastavu i „Delta Djenerali osiguranje“ u Srbiji, je smanjen za osam odsto na godišnjem nivou, na 567 miliona evra.
Analitičari su predvidjali profit od 500 miliona evra, prenela je novinska agencija Rojters.
Radi poredjenja, za čitavu 2011, čista dobit je smanjena za 50 odsto na godišnjem niovu zbog gubitka na grčkim obveznicama.
„To je najbolji mogući početak u ovoj godini“ naglasio je generalni direktor osiguranja Djovani Perisinoto i istovremeno upozorio da je situacija na evropskom tržištu i dalje složena.
Generalni direktor Perisinoto, uprkos tome, očekuje da „Djenerali“ ove godine ostvare rast.
Operativni profit „Djenerala“ u periodu januar-mart 2012. opao je na godišnjem nivou dva odsto, na 1,23 milijarde evra.
Osiguranje je takodje potvrdilo svoje procene operativnog profita za ovu godinu, a očekuje da će se on kretati u rasponu od 3,9 do 4,5 milijardi evra.

Osigurano svega osam odsto obradivog zemljišta Oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede, ima 450.000 registrovanih...
Svetski lider u osiguranju odabrao Beograd za centar regiona Svetski lider u oblasti osiguranja, „Aksa“ (Axa) odabrala je Beograd...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Banke među gubitašima

admin — Tue, 15 May 2012 08:13:05 +0000

JEDINO su bankari i osiguravači proteklih godina bili profitabilni. Ali, kriza nije ni njih zaobišla, pa se ne mogu pohvaliti rezultatima iz prošle godine. Ceo finansijski sektor, posle višegodišnjeg rasta profita, u 2011. beleži gubitak od čak 4,1 milijardu dinara.

- Glavni nosioci gubitaka celog sektora su Agrobanka sa negativnim rezultatom od 29,4 milijarde dinara i Fond za razvoj Republike Srbije, sa godišnjim gubitkom od 3,8 milijardi dinara – kaže Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pri APR.

Da nije ova dva gubitaša, rezultati celog sektora bili bi “u plusu” 29,2 milijarde dinara. Takođe, kada bi se iz svih završnih računa izuzeo rezultat Agrobanke koja je s kraja prošle godine pod prinudnom upravom, bankarski sektor bio bi “u plusu” 27,4 milijarde dinara. Interesantno je da se u finansijskom sektoru beleži pad zaposlenosti, dok su četiri državna fonda za devet odsto uvećala broj svojih zaposlenika.

Uz porast zaposlenosti, ovi fondovi: Fond za razvoj RS, Fond za finansiranje povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izrazito emigracionim područjima, Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina i Fond za razvoj AP Vojvodina, lane su zabeležili zbirni gubitak od 3,7 milijardi dinara. S obzirom na to da je samo Fond za razvoj zabeležio gubitak od 3,8 milijardi dinara, jasno je da su ostali godinu završili pozitivno.

- Fondovi su iskazali skoro pet puta veće ukupne prihode u odnosu na prethodnu godinu, kao i sedam puta veće ukupne rashode, što je za posledicu imalo negativan neto rezultat – objašnjava Ružica Stamenković.

NEĆE DA KREDITIRAJU

SAM bankarski sektor u Srbiji prošle godine zabeležio je gubitak od oko dve milijarde dinara, zbog ogromnog iskazanog gubitka Agrobanke. Od ukupno 33 banke, koliko ih posluje na srpskom tržištu, dobit je ostvarila 21.

- Banke su protekle godine za 2,4 odsto smanjile sumu za kreditiranje privrede, a istovremeno su za devet odsto povećale iznos sredstava koje su uložile u hartije od vrednosti – navodi Ružica Stamenković.

U PLUSU

POZITIVNE rezultate, na ukupnom niovu, iskazali su sektor osiguranja, iako im je dobit na nivou tek trećine dobiti iz 2010. godine, kao i brokersko-dilerska društva i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

„Sogaz Srbija“ počinje sa radom

admin — Tue, 15 May 2012 08:05:14 +0000

Osiguravajuća rusko-srpska kompanija „Sogaz Srbija“ počela je da posluje na našem tržištu, sa sedištem u Novom Sadu.

Ovo je prva podružnica osiguravajuće kompanije „Sogaz“ van Rusije, koja je glavno osiguravajuće društvo njihove gasne industrije i posluje sa sedištem u Moskvi.

Ova kompanija osigurava i ruskog giganta „Gasprom“. Osnivači firme „Sogaz Srbija“ su ruski „Sogaz“ sa 51 odsto vlasništva i Javno preduzeće „Srbijagas“ iz Novog Sada sa udelom od 49 odsto.

Osnivanje „Sogaz Srbija“ omogućiće nam da iskoristimo sve mogućnosti za osiguravanje rizika naših korporativnih partnera koji aktivno posluju u Srbiji – rekao je Evgeniji Logovinskij, zamenik predsednika odbora „Sogaz“, i dodao da on veruje da će nova kompanija u Srbiji u budućnosti postati univerzalno osiguravajuće društvo koje će moći da radi sa velikim preduzećima, ali i da građanstvu ponudi veliki spektar osiguravajućih usluga kako bi se uspešno takmičilo sa ostalim vodećim osiguravajućim kompanijama na srpskom tržištu.

Podsećamo da je „Sogaz“ još 2010. odlučio da uđe na srpsko tržište, ali je tek krajem 2011. ova kompanija dobila dozvolu za rad od Narodne banke Srbije. Osnivački kapital biće šest miliona evra.

EKO-SRBIJA-OSIGURANJE Unika pokrenula dobrovoljno zdravstveno osiguranje Unika (Uniqa) osiguranje pokrenulo je...
Srbija će tek da se zadužuje Nedostatak para u budžetu Srbije sve je očigledniji. Taj manjak...
Osiguranje Wiener Städtische Osiguranje Viner štediše (Wiener Städtische) saopštilo je danas da...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Osigurano svega osam odsto obradivog zemljišta

admin — Tue, 15 May 2012 07:57:27 +0000

Oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede, ima 450.000 registrovanih gazdinstava, ali se od rizika osigurava veoma mali procenat.

Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije. Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji imaju manju imovinu, pa time injihov prihod, iakozavise odćudi prirode – jednostavno izbegavaju osiguranje svojih poseda, roda, ploda…

U Srbiji, gde kompjuterizacija nije baš tako na niskom nivou,ne postoji registar osiguranih poljoprivrednih gazdinstava. Poznato je da okodva miliona ljudi živi od poljoprivrede i da ima 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, aliprema procenama, osigurava se od rizika veoma maliprocenat.

Podaci,koje za specijalizovani časopis „Svet osiguranja” iznosi Danijela Nedeljković, direktor Direkcije za osiguranje malih i srednjih preduzeća „Dunav osiguranja” pokazuju da se u Srbiji osigurava svega osam odsto svih obradivih površina. Optimistične procene, pak, kažu da je tajprocenat od 10 do 11.Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90 odsto poljoprivrednih gazdinstava, dok je u Francuskoj ovaj broj manji i iznosi „svega” 77 procenata.

– Razlozi za ovako mali procenat kod nas mogu se tražiti s jedne strane u neobaveštenosti poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje, a sa druge u slabo razvijenoj poljoprivrednoj proizvodnji koju zbog malih ulaganja i niskihprinosa nije isplativo osiguravati –ističe Nedeljković.

Grad je, objašnjavaju osiguravači, uglavnom pojava lokalnog karaktera i najčešće utiče samo na proizvođača čiji je usev oštećen. Mada i ovde ima izuzetaka. Primer je gradonosno nevreme koje je prošle godine zahvatilo celu opštinu Arilje, gde se gajiznatanprocenat od ukupne proizvodnje maline u Srbiji. S druge strane, suša je pojava koja zahvata čitave regione i može dovesti do značajnog pada prinosa poljoprivrednih kultura, pa samim time i bitno utiče na ukupnu proizvodnju hrane u navedenim regionima.

Klimatski faktori pokazuju da Srbija ima nepovoljan režim padavina. Od sto godina, 17 je uravnoteženo, 32 su sa viškom, a čak 51 godina sa manjkom padavina. Svaka sušna godina po nekim procenama napravi štetu od 500 miliona evra. To je vrednost direktne štete zbog manjih prinosa, koja se kasnije uvećava i do dve milijarde ako se uključe„minusi” prerađivača.

–Troškovi osiguranja izuzetno su mali, praktično na nivou „rastura” kombajna prilikom vršidbe, a „štednja” zbog grada, recimo,može da dovede do gubitka ukupnog roda,pa time i ukupnog prihoda. Ito je „matematika” koju profesionalni poljoprivredni proizvođači primenjuju svuda u svetu, pa i kod nas –kaže Sava Bogičević, direktor Tehničke direkcije za neživotna osiguranja „Delta Đenerali osiguranja”.

Ovaj osiguravač je lane imao prijavljenih oko 800 šteta na usevima i plodovima. Prema rečima Bogičevićaprošle godine isplaćeno jeviše od 95 miliona dinara na ime šteta, od toga samo u Arilju oko 40 miliona, za štetu koja je nastala za jednu noć, i to u najgorem mogućem trenutku –par dana pred branje maline kada je šteta najveća.

Država jesa 40 odstosubvencionisalapremije osiguranja u 2011. godini i to samoza registrovana gazdinstva, ali suština stvari nije se bitnije promenila, jer je u Srbiji tegodinezaključeno svega 11.548 polisa osiguranja useva i plodova sa ukupnom premijom od 968,93 miliona dinara. Sklopljeno je i 1.487 ugovora o osiguranju životinja sa premijom od 269,2 miliona dinara.

Kada je reč o štetama, u 2011. prijavljeno je ukupno 4.244 štete na usevima, od kojih je odbijeno 1.179. Na ime preostalih šteta obračunato je ukupno 673,4 miliona dinara. Za osigurane životinjeprijavljeno je 3.131 šteta.Odbačene su 472, a naime priznatih šteta obračunato je ukupno 167,14 miliona dinara.

—————————————————————————–

Primeri o kojima treba razmisliti

Sa prinosom od četiri tone po hektaru kukuruza i cenom od 20 dinara po kilogramu dolazi se do sume, kažu osiguravači, od 80.000 dinara. Premija u ovom slučaju iznosi oko 1.700 dinara i njena visina varira u zavisnosti od mesta gde se osigurana parcela nalazi. Za kravu od tri godine, koja vredi 100.000 dinara, u zavisnosti od uslova držanja, smeštaja i načina proizvodnje, uslova ishrane, boravišnog terena, zdravstvene zaštite i procene veterinara kompanije, premija može biti od 4.500 do 9.000 dinara.

Djenerali zabeležili pad profita od osam odsto Italijansko osiguravajuće društvo „Djenerali“ (Generali), treće najveće u Evropi i...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Zašto su Rusi zainteresovani za Croatia osiguranje?

admin — Fri, 11 May 2012 08:22:25 +0000

Iako su se u medijima javljale špekulacije da je ruski Sberbank zainteresovan za Hrvatsku poštansku banku, što se činilo pomalo nelogično pošto je kupovinom austrijskog Volksbanka na taj način već ušao na hrvatsko bankarsko tržište, na prošlogodišnjem predstavljanju Sberbanka, zamenik predsednika uprave Sergej Gorkov, kako javljaju portali, potvrdio je da se nameravaju prijaviti na konkurs za kupovinu Croatia osiguranja.

Sberbank Rusija je najveća banka u Ruskoj federaciji i Zajednici nezavisnih država s aktivom i udelom u kapitalu koji prelaze četvrtinu ukupnog ruskog bankarskog sistema. Sberbank je najveći “igrač” u segmentu depozitnog poslovanja i najveći pojedinačni kreditor ruske privrede.

Trenutno poslovna mreža banke uključuje 17 regionalnih banaka sa ukupno gotovo 20.000 poslovnica na celokupnoj teritoriji Ruske federacije. Banka je u septembru 2011. godine potpisala ugovor o uslovima kupoprodaje za kupovinu Volksbank International AG koja upravlja mrežom banaka u ukupno devet država u CEE regiji, a kupoprodaja je finalizirana u februaru 2012.

Krajem 2011. godine Sberbank je s bankom Cetelem (deo bankarske grupacije BNP Paribas) zaključila ugovor o osnivanju zajedničke banke u svrhu odobravanja kreditnih plasmana, kao i ugovor o sticanju deonica u banci SLB Commercial Bank AG.

U januaru 2012. Banka je dovršila proces pripajanja društva Troika Dialog, jednog od vodećih investicionih društava.
Što se tiče Croatia osiguranja, radi se o najstarijem osiguravajućem društvu u Republici Hrvatskoj sa 31,4 posto tržišnog udela prema zaračunatoj premiji (podaci za 2010. godinu). Osnovni kapital Croatia osiguranja iznosi 442,9 miliona kuna a podeljen je na 316,348 deonica nominalne vrednosti 1.400,00 kuna. Država je vlasnik 80,28 posto deonica.

Praktično od početka mandata postojeće vlade Croatia osiguranje spominje se kao kandidat za privatizaciju. Spominjale su se razne kombinacije s time da je država zainteresovana da zadrži određeni paket deonica koji bi joj osigurao nastavak uticaja i nakon privatizacije. Croatia osiguranje posluje kroz dvadeset i tri podružnice koje su podeljene na pet regija a zapošljava oko 2800 radnika. Prema nerevidiranom izveštaju za 2011. godinu Grupa Croatia osiguranje ostvarila je prihod od 3,566 milijardi kuna što je pad od 2,2 posto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Neto dobit nakon oporezivanja i udela manjinskih deoničara u neto dobiti beleži porast od 34,9 posto te iznosi 114,6 miliona kuna.

Ukoliko nakon završenog konkursa za kupovinu Croatia osiguranja Sberbank zaista postane novi većinski vlasnik, kao deo ovako snažne grupacije, Croatia osiguranje će još više učvrstiti svoju vodeću poziciju na osiguravajućem tržištu što svakako nije dobra vest za konkurente. Takav rasplet situacije poremetio bi planove drugom najvećem osiguravatelju Allianz osiguranju, koje se već više godina spominje kao potencijalni kupac Croatia osiguranja.

Biće zanimljivo posmatrati rasplet, pošto je prema najavama, privatizacija planirana za ovu godinu, a istovremeno iz Sberbanka se mogu čuti informacije da najmanje idućih godinu dana ne planiraju nove akvizicije, pa ostaje nejasno da li se to odnosi i na ovaj konkurs. Takođe, ukoliko dođe do ovako brze privatizacije, potencijalni kupci neće imati vremena za dubinsku analizu preduzeća pa će biti interesantno videti koliko će ponude potencijalnih kupaca biti atraktivne u finansijskom smislu.

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Rizik posla bitan za osiguranje, ne za platu

admin — Fri, 11 May 2012 08:14:30 +0000

Kada bi se plata delila po stepenu rizika koji posao nosi, standard nekih radnika bio bi sasvim drugačiji nego što je sada.

Ukoliko bi zidar rešio, a standard mu dozvolio, životno da se osigura, svaka rata bila bi mu i 15 odsto veća nego kancelarijskom službeniku. Zidar u proseku zaradi 28.000 dinara, a bankarski službenik najmanje 60.000 dinara.

A obračun osiguranja zidara izgledao bi ovako: svake godine davao bi 1.150 evra. Bankarski službenik bi, pak, davao po 1.000 evra. Posle, na primer, dve decenije, zidar bi osiguranju dao 3.000 evra više. A osigurana suma i za njega i za službenika bila bi ista – 21.000 evra.
Radnik koji radi na poslovima obezbeđenja, po parametrima osiguravajućih kuća, između ostalih, imao bi mnog veću platu od sadašnjih 17.000 dinara, što je dva i po puta manje od zvaničnog proseka.

“Rizičan posao obavljaju pripadnici vojnih snaga, ali ne oni koji rade u administraciji”, objašnjavaju u jednoj osiguravajućoj kući. “Na vrhu liste su svi koji rade sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama, padobranci, piloti, rudari. Rizik, ali nešto manji, nosi i posao profesionalnog vozača, građevinara, vatrogasca, kao i policajca.”

Sindikati policije više su puta upozoravali da prosek u njihovoj službi diže upravo administracija. Rudari, s druge strane beže proseku. Oni primaju oko 68.000 dinara. Piloti u civilnom saobraćaju su među retkima čiji j rizik na poslu adekvatno nagrađen, sa oko 300.000 dinara mesečno.
Kancelarijski sto i stolica skoro su siguran znak da profesija ne spada u rizične. Bez obaveznih doplata osigarnje uplaćuju administativci, bankarski službenici. Opasnost ne vreba, veruju osiguravači, ni frizere, nastavnike, pa ni prodavce.

Ali nije u pitanju samo radno mesto. Osiguravajua društva zanima i čime se njihovi klijenti bave u slobodno vreme. Na procenu rizika može da utiče i hobi. Svakako je rizično za život ako mu je hobi padobranstvo, paraglajding, bandži-džamping, ronjenje, speleologija, auto- trke, moto-trke…
U praksi se, neretko, beleže slučajevi da osiguranici koji se inače bave nerizičnim profesijama, ne dobiju ni dinara odštete pošto su nezgodu „zaradili“ na skijanju, ili u pokušaju amaterskog planinarenja..

Osiguranje kredita u slučaju bolesti ili gubitka posla Banke počele da nude građanima osiguranje kredita i to ih...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Osiguranje Wiener Städtische

admin — Mon, 30 Apr 2012 06:51:23 +0000

Osiguranje Viner štediše (Wiener Städtische) saopštilo je danas da je u prošloj godini u Srbiji
ostvarilo bruto fakturisanu premiju od 5,13 milijardi dinara, što je rast od 4,82 odsto.

Kako se navodi, tim rezultatom Viner štediše osiguranje je ostvarilo najveće tržišno učešće do sada od 8,96 odsto i nalazi se na četvrtom mestu na ukupnom tržištu osiguranja.

Dodaje se da u strukturi premije te osiguravajuće kompanije, neživotna osiguranja učestvuju 52,07 odsto, dok je premija životnog osiguranja 47,93 odsto.

Viner štediše osiguranje naglašava da je ukupna bilansna suma na kraju 2011. godine bila 12,7 milijardi dinara i veća je za 10 odsto nego u 2010. godini.

Podsetimo da Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd, na srpskom tržištu posluje od februara 2003. godine, sa preko 1000 zaposlenih u više od 40 filijala, ekspozitura i prodajnih mesta.

AXA osiguranje zvanicno u Srbiji „AXA“ grupa, jedna od vodećih osiguravajućih kuća na svetskom tržištu,...
Djenerali zabeležili pad profita od osam odsto Italijansko osiguravajuće društvo „Djenerali“ (Generali), treće najveće u Evropi i...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Evropski zakon o osiguranju

admin — Thu, 29 Mar 2012 11:51:40 +0000

Narodna banka Srbije uputiće na javnu raspravu nacrt novog zakona o osiguranju, koji je usklađen sa propisima zemalja Evropske unije, ističe NBS. Premije osiguravajućih kuća u Srbiji dostigle 57 milijardi dinara.

Nacrt novog zakona o osiguranju, usklađen sa propisima zemlja Evropske unije, Narodna banka Srbije pustiće u javnu raspravu već iduće nedelje, rečeno je na skupu o razvoju tržišta osiguranja u Jugoistočnoj Evropi.

Izjave Slavice Đukić Dejanović, Milenke Jezdimirović i Frejka Janmata

Predstavnici sektora Misije EU za evropske integracije ukazali su na najbolja rešenja u praksi evropskih zemalja.

O novom zakonu o osiguranju, odlučivaće novi skupstinski saziv. Zašto je ta oblast važna ukazala je otvarajući skup, presednica republičkog parlamenta.

„Ono što je bitno za građane Srbije zaprava je da su sredstva iz premije osiguranja zapravo važan izvor investicija i s te strane doprinose finasijskoj stabilnosti Srbije“, ističe predsednica skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.

Ukupna premija 28 osiguravajućih kuća kod nas, dostigla je 57 milijardi dinara. Svega 7 osiguranja je u domaćem vlasnistvu, a najveća osiguravajuća kuća u državnom.

Potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić je poručio međunarodnim finasijskim institucijama da se ne mešaju u odluke o privatizaciji, pre svega zbog zahteva da se privatizuje „Dunav osiguranje“, koje je u državnom vlasništvu.

Namera organizatora regionalne konferencije bila je da ukaže na zajedničke probleme zemalja Jugoistočne Evrope u razvoju tržista osiguranja.

„Kompanija Dunav osiguranje želi da na direktan i orginalan način okupi nauku i struku i da zajedno sa predstavnicima Evropske unije zaduženim za reformu finansijskog sektora Evropske unije, pokažemo šta su to najbolja rešenja“, ističe Milenka Jezdimirović, direktorka „Dunav osiguranja“.

„Solventnost 2 je program čiji je cilj da smanji rizike osiguranja i reosiguranja, uspostavi veću konkurentnost, poboljša prava osiguranika i naplatu štete preko posrednika“, objašnjava Frejk Janmat, šef Sektora Misije EU za ekonomska pitanja.

Evropski standardi koji su u harmonizaciji propisa, za nas obavezujući, ne zahtevaju hitnu podelu na kompanije koje se bave isključivo životnim ili neživotnim osiguranjem.

Razlog za to je namera da se podstakne razvoj životnog osiguranje koje, mada raste, zauzima tek 17 odsto uplata osiguranja. U evropskim zemljama taj udeo je četiri puta veći.

Zakon o osiguranju Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić – Dejanović izjavila je danas...
REGIONALNI SKUP OSIGURAVAČA Generalna direktorka Dunav osiguranja Milenka Jezdimirović najavila je danas da...
Svetski lider u osiguranju odabrao Beograd za centar regiona Svetski lider u oblasti osiguranja, „Aksa“ (Axa) odabrala je Beograd...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Dačić protiv privatizacije „Dunav osiguranja“

admin — Thu, 29 Mar 2012 11:47:59 +0000

Vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče da je protiv privatizacije jedine domaće osiguravajuće kuće „Dunav osiguranja“ i poručio međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega MMF-u, da se ne mešaju u očuvanje nacionalnih interesa

„Ogromna je greška da finansijsko tržište prepustimo stranim investitorima, želja za profitom, koji se iznosi iz zemlje, ne može da bude dobra za Srbiju. Država mora da pokaže svoju snagu i ja javno govorim da je moja želja da MMF više ne bude u Srbiji“, rekao je Dačić i dodao da nema ništa protiv departizacije, ali da država „mora da ima odgovornost“.“Moramo da vodimo naše nacionalne interese, a ne da nam kreditori govore da rasprodamo svoje kompanije“, dodao je on.

Insistirajući na važnoj ulozi uspešnih domaćih osiguravajućih kuća, vicepremijer je tokom izlaganja na regionalnoj konferenciji „Razvoj tržišta osiguranja u jugoistočnoj Evropi“ naglasio da treba uskladiti njihovo poslovanje sa direktivama EU i unaprediti efikasnost njihovog poslovanja.

„Na osnovu zakona iz protekle decenije izvršena je privatizacija od koje je jedna trećina poništena, radnici su ostali bez posla, firme zatvorene, a država oštećena jer nije dobila nikakve prihode“, rekao je Dačić.

Kako je naglasio, sada je tendencija da se u društvenu svojinu vraća veliki broj preduzeća, uz podsećanje da je interes Srbije da pored banaka u državnoj svojini ima i osiguravajuću kuću.

Ističući da su sve države koje su same sprovele svoje reforme među najrazvijenijima, on je rekao da to što Srbija želi da uđe u EU „nije naša slabost nego snaga“ koja podrazumeva očuvanje državnih interesa.

„Nama je interes da evropske vrednosti i direktive primenimo ukoliko su dobre, bez obzira na to u kojem smo statusu prema EU, kako bismo unapredili život svojih građana i napravili sistem koji bi podrazumevao povoljnije uslove za običnog čoveka i zaštitu njegove imovine“, zaključio je Dačić.

Dunav osiguranje teži da bude lider na tržištu Srbije Generalna direktorka „Dunav osiguranja“ Milenka Jezdimirović izjavila je danas da...
Đulic-Dejanović:Tržište osiguranja ima veliki potencijal Tržište osiguranja u Srbiji ima veliki potencijal i značajan je...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.