Gde ulagati novac u Srbiji?

I 2010. godina biće velika enigma za građane Srbije koji imaju ušteđevinu a ne znaju gde da ulože višak novca. “Igranje” na Beogradskoj berzi pokazalo se kao pogubno i rizično, a klimavi kurs dinara potpuno diskredituje dinarsku štednju koju je doskora popularisao guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Pad cena nekretnina demoralisao je imućnije, koji su kroz građevinske investicije ostvarivali profit veći od najpovoljnije kamate na deviznu štednju.
DEVIZNA ŠTEDNJA

Za devizne štediše 2009. je bila izuzetno povoljna, jer su se kamatne stope kretale i do devet odsto. U 2010. vraćen je porez na kamatu. Uz pad kamatnih stopa na devizne depozite, to bi moglo dodatno da oslabi atraktivnost devizne štednje. Država garantuje devizne uloge do 50.000 evra po računu u banci.
DINARSKA ŠTEDNJA

Dinarska štednja je sa sunovratom dinara obesmišljena. Prednosti štednje u domaćoj valuti bile su viša kamata nego na devizne uloge i neoporezivana kamata. Glavni nedostatak je i do sada bio strah od slabljenja vrednosti dinara, što se upravo ovih dana i dešava.

FONDOVI

Investicioni fondovi su u 2009. bili rizična i krajnje neizvesna investicija. Gromoglasno najavljivan, ulazak investicionih fondova završio se neslavno. I u 2010. ulaganja u investicione fondove radi kratkoročnih plasmana nisu preporučljiva. Država ne daje garancije za ove uloge.

DRŽAVNI ZAPISI

U 2009. emitovani su državni zapisi kojima je Vlada Srbije prikupila značajna sredstva za finansiranje budžeta. Prve emisije su nosile kamatnu stopu blizu 18 odsto, što je ogroman prinos na uložena sredstva. Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 10 odsto. U 2010. prognozira se manja atraktivnost ovog vida ulaganja i njihovo približavanje kamatnim stopama na dinarsku štednju poslovnih banaka. Imajući u vidu da je kod ove vrste ulaganja prisutan najviši nivo sigurnosti, državni zapisi će ostati značajan vid ulaganja.

PRIVATNE PENZIJE

Penzioni fondovi su se pokazali kao izuzetno izdržljivi, uprkos svim problemima. Tokom 2009. oni su svoju vrednost uvećali. Ako se ima u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihova relativna nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja, preporučuju se ulaganja u ove fondove i tokom 2010. Ulaganje u penzione fondove je dugoročno i ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjene 53 godine.

AKCIJE NA BERZI

Deprimirajući pad oba berzanska indeksa i svih akcija na Beogradskoj berzi obeležio je prošlu godinu. Međutim, niska vrednost indeksa na Beogradskoj berzi predstavlja šansu u 2010. za natprosečne zarade. Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme prinos na uloženi kapital.

Be the first to comment

Leave a Reply