Grčka kriza može da utiče i na banke u Srbiji

Dužnička kriza i dešavanja na finansijskom tržištu u Grčkoj mogla bi da utiču na poslovanje “grčkih” banaka u Srbiji i njihovu likvidnost, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.

U većinskom vlasništvu pravnih lica iz Grčke na teritoriji Srbije posluju četiri banke – “Alpha Bank Srbija “, “Eurobank EFG”, “Piraeus Bank” i “Vojvođanska banka” – sa tržišnim učešćem od 16 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević je rekao da ne veruje da bi kriza u Grčkoj mogla mnogo da utiče na poslovanje tih banaka, ali i napomenuo da postoji mogućnost za to.

“Postoji mogućnost da će se te banke u buduće uzdržavati da daju kredite svojim afilijacijama u Srbiji i čak da pokušaju prevremeno da naplate neke kredite koje su dale”, naveo je Kovačević.

On je kazao da će za Srbiju biti šteta što te banke neće težiti da dokapitalizuju svoje afilijacije u Srbiji odnosno neće im davati dodatne kredite, naročito zato što je sada i u Grčkoj narasla kamatna stopa.

“Do sada su imale veći stimulans, dok su u Evropskoj uniji (EU) imale relativno sličnu kamatnu stopu, koja je bila niska. Sad više ne postoji ni taj dodatni stimulans da šalju novce svojim afilijacijama u Srbiji”, rekao je Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da se može očekivati da će se aktuelna dužnička kriza u Grčkoj odraziti na poslovanje “grčkih” banaka u Srbiji.

Savić je kazao da je “sasvim logično” očekivati, zbog toga što je Grčka u krizi , a odobrena joj je i strana finansijska pomoć od 110 milijardi evra, da te banke “osete izvesne probleme u poslovanju”.

On je ocenio da će se deo kapitala grčkih banaka koje posluju u Srbiji “neminovno vratiti u Grčku”, a da će se, sa druge strane, postaviti pitanje poverenja u njihovo poslovanje.

“Naši ljudi i preduzeća koji štede u ‘grčkim’ bankama će se svakako zapitati – ako je već zemlja (Grčka) u krizi, ako su matične banke i Centralna banka Grčke u krizi, kako onda imati poverenja u njihove ogranke koji posluju na tržištu Srbije?”, kazao je Savić.

Jučerašnje saopštenje Narodne banke Srbije (NBS) o finansijskom stanju domaćih banaka, koje su u vlasništvu banaka iz Grčke nije “do kraja korektno”, smatra Savić.

On objašnjava da su prethodno dobijeni izveštaji, od međunarodnih agencija za ocenu rizika, u kojima se ukazuje da je rizik u poslovanju grčkih banaka veći nego što je bio pre izbijanja dužničke krize u ugroženoj članici zone evra.

“Ako su te agencije zaista tako uradile, ne razumem na čemu NBS zasniva svoj optimizam da neće doći do problema u radu grčkih banaka”, kazao je Savić.

Ekonomista Danilo Šuković je izjavio da postoji mogućnost da likvidnost “grčkih” banaka u našoj zemlji bude dovedena u pitanje.

“Ako dođe u pitanje likvidnost njihovih matičnih firmi u Grčkoj, onda i firma (banka) ‘ćerka’ će morati da doživi sudbinu firme ‘majke'”, upozorio je Šuković.

On je kazao da se svi nadaju da će EU, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), spasiti grčki finansijski sistem, jer bi u protivnom posledice po Srbiju bile neminovne.

“To su i procene stranih eksperata – da bi Srbija i Bugarska bile najviše pod udarom upravo zbog velikog upliva tih banaka na ta tržišta… Kad je počela naša kriza sve strane banke, ne samo grčke, počele su da povlače novac iz Srbije.

NBS je, međutim, juče saopštila povodom aktuelne dužničke krize u Grčkoj, da je finansijsko stanje domaćih banaka, koje su u vlasništvu banaka iz Grčke, stabilno i da su one likvidne i solventne, a svi pokazatelji poslovanja su u skladu sa propisanim okvirima. Ove banke su, kao i ostale bankarske institucije koje posluju u Srbiji, otporne na spoljne šokove, što je potvrđeno i stres testovima koje je sprovela NBS po metodologiji MMF-a, kao i proverama koje je obavio zajednički tim Fonda i Svetske banke, u okviru Programa ocene finansijskog sektora Srbije, ističe se u saopštenju NBS . Kreditna aktivnost tih banaka bila je, tokom prvog ovogodišnjeg kvartala, u porastu za više od pet odsto i dostigla je iznos od 220 milijardi dinara.

Učešće “grčkih” banaka u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije krajem prvog kvartala dostiglo je 17,14 odsto i veće je od njihovog udela u ukupnoj bilansnoj sumi tih banakarskih organizacija.

Te banke, kao članice finansijskih kompanija iz Grčke, u Srbiji posluju kao samostalna pravna lica u okviru svojih bankarskih grupa, sa licencom NBS i sopstvenim kapitalom, koji im omogućuje da uredno i nesmetano izvršavaju sve svoje obaveze prema svim poveriocima, uključujući i građane.

Be the first to comment

Leave a Reply