U Srbiji, definitivno, vlada manjak deviza. Potražnja je i dalje izuzetno velika, a ponuda gotovo nikakva. Priliv evra i dolara je iz godine u godinu sve tanji, a izvoz se drži jedva na staklenim nogama, tako da se bolji devizni kurs i ne može skoro očekivati. Zbog umanjenih direktnih stranih ivesticija sa oko četiri milijarde evra koliko je pre tri godine ušlo u Srbiju, na oko 1,3 milijarde evra lane i pretpostavke da će ove godine u zeml
ju doći oko 1,6 milijardi evra, slabljenje dinara je, više nego, očekivano.
Ni doznake naših gastarbajtera koji rade na zapadu više ne mogu ni sezonski, odnosno za praznike i krajem godine da poboljšaju vrednost domaće valute, koja se od početka finansijske krize srozala za šokantnih 22 odsto.
-Veći priliv deviza iz inostranstva ili neka značajnija privatizacija, kao i povećanje izvoza, može da stabilizuje kurs. Kako smo uglavnom prodali najveći broj preduzeća, osim javnih, teško da se na to možemo osloniti. A, što se tiče NBS, koja gasi “požar” na međubankarskom deviznom tržištu, ona može da omogući privrednicima da mimo međubankarskog deviznog tržišta trguju devizama i da tako postignu niži kurs.
Grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju preko osam odsto, što je gornji cilj NBS. Domaća privreda je u mnogo lošijoj poziciji od ekonomija susednih zemalja, jer ima višestruko niži izvoz po stanovniku, veću nezaposlenost, manji priliv stranih direktnih investicija, znatno manji BDP.
Umereno slabljenje dinara je dobro za Srbiju jer bi povećalo konkurentnost njene privrede, manje kroz rast izvoza a više preko usporavanja uvoza i delimičnog oslobađanja prostora domaćoj proizvodnji. Ekonomisti upozoravaju da greške Portugala, Italije ili Irske, Grčke, Španije, koje su ušle u evrozonu sa precenjenom valutom i sada se suočavaju sa niskom konkurentnošću i visokim javnim dugom, Srbija ne sme ponoviti. Za sada javni dug i deficit budžeta su daleko ispod kritičnog nivoa i to je ono što ohrabruje.
I dok privredi i građanima svakodnevno jačanje evra stvara velike probleme, bankari dobro zarađuju, naročito kada obračunavaju rate po svom prodajnom kursu koji je i po nekoliko dinara iznad zvaničnog NBS.
U skladu sa regulativom, banke i ovlašćeni menjači formiraju svoju zvaničnu kursnu listu na početku radnog dana i ne mogu u toku tog dana izlaziti iz margina te svoje kursne liste, dakle ne mogu prodavati devize skuplje nego što je početni prodajni kurs, niti otkupljivati devize niže nego što je početni kupovni kurs.
Ali u toku dana se banke i ovlašćeni menjači slobodno kreću u rasponu između ova dva jutarnja kursa, što znači da su operativno – razlike mnogo manje.
Podsećanja radi, hrvatska valuta kuna je već 16 godina stabilna. Objašnjenje leži u fiksnom kursu koji se brani velikim prilivom deviza, pre svega od turizma i boljim izvozom.
Izvor: Osigurajte se , portal o osiguranju
No related posts.
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.
Loading ...
Pa naravno da dinar pada kad su sve rasprodali a sada vise nemaju sta da prodaju!!!!!
Postovani,
zadovoljstvo mi je sto sam naisao na Vas sajt i dosta korisnih informacija. Tema koju ste istrazivali je i vise nego aktuelna. Veliki problem trenutno je sto je spojni deficit ogroman. To nista ne treba da cudi kada nasa roba nije konkurentna EU, a kao najveca manjkavost nase ekonomije je domaca proizvodnja. Domaca industrija i domaca proizvodnja su u katastrofalnom polozaju. Dok se ne podigne proizvodnja na visi nivo, nama nema boljitka, a samim tim i kurs dinara, zavisice od stabilnosti domace proizvodnje.
Jedini izlaz iz krize i stabilnost domace valute treba traziti u proizvodnji i produktivnosti.
Postoje nastojanja da se sprovedu odredjene ekonomske mere na kojima se trenutno radi, ali sve je to nedovoljno ako smo deficitarni kao drustvo.
Izvinjavam se na malo opsirnijoj opservaciji.
Jos jedno, sve pohvale za sajt!
[...] Dinar pada zbog manjka evra OSIGURANJE [...]
Sto se tice komentara „Ugaonik i setar“,
neverovatno je koliko se trudio da kaze mnogo toga a skoro da nista konkretno nije rekao, gospodine sestar kada bi se novac od prodaje ulagao u infrastrukuturu i proizvodnju i podsticala poljoprivreda drugacija bi prica bila. Ovako zivimo od danas do sutra, zaduzujemo se da bi dali pare za budzet, podizemo penzije 10% a realno to je enormno opterecenje za budzet. Delimo kredite od para od kojih smo se zaduzili a covek ce za kredit da kupi robu stranog proizvodjaca (vecinom) i odose novci (za koje je vlada „mislila da ce da kruze) i mi pomogosmo stranim kompanija i jos se zaduzismo. Sto bi rekao jedan moj poznanik: „ako smo mali, nismo deca“, tvoji komentari gospodine Ugaonice su nepotpuni i kao da odgovara neko iz struktura vlasti. Moj predlog je u konstantnoj smeni odgovornih faktora, nadam se da ce kad ljudi shvate da su nepromnljivi, ucuniti nesto za dobro svoje nacije. Iskreno se izvinjavam na duzini komentara.
Postovani Velizare, ne vidim sta sam to rekao sto se razlikuje od Vaseg pisanja? Rekli smo istu stvar, na dva razlicita nacina. Podsticaj proizvodnje je nuzan, ako zelimo da ne budemo vise neprofitno drustvo! Kao sto ste i sami rekli, mi se zaduzujemo da bi mogli da placamo drzavnu upravu i da popunjavamo rupe u budzetu! To je ono sto je uzasavajuce. Svest o kupovini domacih proizvoda je nazalost na niskom nivou. Pocnite prvo da to cinite na sopstvenom primeru.
Mislim da smo zagrebali samo po povrsini toliko problema koji iziskuju daleko vecu paznju i opserviranje.
Pozdrav,
U&S
Ok,radim na takvom polozaju da vidim VELIKU neodgovornost, potkradanje, rasipanje kod upravljackih struktura (da kazemo trenutne vlasti). Neverovatno je kolka kolicna marketinga je organizovana da se predstavi upravo suprotno. Ironija kakve nema. Mislim da ljude na vlasti treba konstantno menjati da shvate da su promenljivi (nadam se da ce to promeniti neke stvari, ne potpuno, ali bar podnosljivo).
A sto se tice domace proizvodnje ispricacu jedan mali dogadjaj: Moja trudna sestra je pre neki isla da kupi jagode na pijaci, odlucila je da podje ona, dobice neki popust nadala se. „Oprostite gospodjo koliko su vam jagode?, „400 dinara“, „auu skupo“, „da, ali su prirodne neprskane“, krenula je dalje „Koliko su vam jagode“, „250″, „fino dajte mi 2 kg“, „Necu, nije ovo za vas idite vi dalje“. Narode, ko zna sta su sve od hemije stavljali, bila je toliko postena da bar trudnici ne uvali otrov, a sta da je bio moj zet kojim slucajem? „Uvalili“ bi mu „socne“ i jeftine, a otrovne jagode, katastrofa. Nasa zemlja nema propise o dozovljenim hemijskim sredstvima koja se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. Ko zna kakve sokove pijemo i hranu kakvu jedemo. E sad neko na vlasti bi rekao, sta cete kad nam je narod takav. I jeftinom demagogijom mnogi ce poceti tako da razmisljaju umesto da terete odgovorne upravljacek strukture da uvode propise. Izvinjavam se na duzoj prici.