ISTRAŽUJEMO: Dinar pada zbog manjka evra

U Srbiji, definitivno, vlada manjak deviza. Potražnja je i dalje izuzetno velika, a ponuda gotovo nikakva. Priliv evra i dolara je iz godine u godinu sve tanji, a izvoz se drži jedva na staklenim nogama, tako da se bolji devizni kurs i ne može skoro očekivati. Zbog umanjenih direktnih stranih ivesticija sa oko četiri milijarde evra koliko je pre tri godine ušlo u Srbiju, na oko 1,3 milijarde evra lane i pretpostavke da će ove godine u zemlju doći oko 1,6 milijardi evra, slabljenje dinara je, više nego, očekivano.
Ni doznake naših gastarbajtera koji rade na zapadu više ne mogu ni sezonski, odnosno za praznike i krajem godine da poboljšaju vrednost domaće valute, koja se od početka finansijske krize srozala za šokantnih 22 odsto.

-Veći priliv deviza iz inostranstva ili neka značajnija privatizacija, kao i povećanje izvoza, može da stabilizuje kurs. Kako smo uglavnom prodali najveći broj preduzeća, osim javnih, teško da se na to možemo osloniti. A, što se tiče NBS, koja gasi “požar” na međubankarskom deviznom tržištu, ona može da omogući privrednicima da mimo međubankarskog deviznog tržišta trguju devizama i da tako postignu niži kurs.
Grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju preko osam odsto, što je gornji cilj NBS. Domaća privreda je u mnogo lošijoj poziciji od ekonomija susednih zemalja, jer ima višestruko niži izvoz po stanovniku, veću nezaposlenost, manji priliv stranih direktnih investicija, znatno manji BDP.
Umereno slabljenje dinara je dobro za Srbiju jer bi povećalo konkurentnost njene privrede, manje kroz rast izvoza a više preko usporavanja uvoza i delimičnog oslobađanja prostora domaćoj proizvodnji. Ekonomisti upozoravaju da greške Portugala, Italije ili Irske, Grčke, Španije, koje su ušle u evrozonu sa precenjenom valutom i sada se suočavaju sa niskom konkurentnošću i visokim javnim dugom, Srbija ne sme ponoviti. Za sada javni dug i deficit budžeta su daleko ispod kritičnog nivoa i to je ono što ohrabruje.
I dok privredi i građanima svakodnevno jačanje evra stvara velike probleme, bankari dobro zarađuju, naročito kada obračunavaju rate po svom prodajnom kursu koji je i po nekoliko dinara iznad zvaničnog NBS.
U skladu sa regulativom, banke i ovlašćeni menjači formiraju svoju zvaničnu kursnu listu na početku radnog dana i ne mogu u toku tog dana izlaziti iz margina te svoje kursne liste, dakle ne mogu prodavati devize skuplje nego što je početni prodajni kurs, niti otkupljivati devize niže nego što je početni kupovni kurs.
Ali u toku dana se banke i ovlašćeni menjači slobodno kreću u rasponu između ova dva jutarnja kursa, što znači da su operativno – razlike mnogo manje.
Podsećanja radi, hrvatska valuta kuna je već 16 godina stabilna. Objašnjenje leži u fiksnom kursu koji se brani velikim prilivom deviza, pre svega od turizma i boljim izvozom.

Izvor: Osigurajte se , portal o osiguranju

Be the first to comment

Leave a Reply