Koliko osiguranje i osiguravajuće kuće utiču na ekonomski razvoj?

Globalni sektor osiguranja trenutno prolazi kroz promene koje više ne predstavljaju evoluciju, već revoluciju koja se dešava pred našim očima. Jačanje srednje klase zahteva nove proizvode koji su prilagođeni njihovim specifičnim potrebama.
Prirodne katastrofe i ekstremni vremenski uslovi zahtevaju reviziju načina na koji se računa rizik. Zahvaljujući sve boljoj medicinskoj zaštiti i razvoju farmaceutske industrije ljudi žive sve duže, što postavlja izazove i pred penzioni sistem i pred sistem zdravstvene zaštite.
Revolucija koja u naše živote donose pametni telefoni i internet iz korena menja navike potrošača i kada je u pitanju kupovina polisa osiguranja. Na kraju tu su i tehnološki izazovi poput kola bez vozača koja će tek uticati na promenu načina na koji razmišljamo o osiguranju.
Spoljni svet, to jest svi koji se nalaze izvan industrije osiguranja, gledaju ili bi trebalo da gledaju na ove promene sa pažnjom. Posebno u Evropi gde su osiguravajuće kuće najveći institucionalni investitori. Osim značaja za omogućavanje bržeg ekonomskog razvoja, osiguravajuće kuće imaju ulogu i u stabilizaciji fiskalnih prilika zbog čega mogu biti važan saveznik u konsolidaciji javnih finansija.
Njihovo opredeljenje da sve više investiraju u infrastrukturu i mala i srednja preduzeća takođe mogu značajno pomoći razvoj onih društava koja iz raznoraznih razloga imaju problem obezbeđivanja finansija.
Osiguravajuća društva su globalno važan, a u Srbiji nedovoljno iskorišćen motor dugoročnog i održivog ekonomskog razvoja. U seriji tekstova koji slede, KPMG u Srbiji će se baviti ne samo ekonomskim posledicama razvoja osiguravajućeg sektora i evropskom praksom i iskustvima, već i regulatornim uređenjem i inovacijama, te najnovijim tendencijama u poslovanju osiguravajućih kuća u Evropi.
Cilj nam je da doprinesemo bržem razvoju industrije i predstavimo njene mogućnosti, oslanjajući se pri tom na našu globalnu mrežu KPMG profesionalca koja iz godine u godinu prati razvoj unutar ovog sektora.
Osiguravajuća društva imaju dve važne uloge zbog koje su gotovo nezamenjivi deo svake privrede. Ona preuzimaju rizik sa građana i privrede, te su značajan izvor investicija, pre svega u državne obveznice, ali sve češće i u infrastrukturu i mala i srednja preduzeća. U Srbiji je prva uloga razvijena iako ostavlja značajan prostor za rast.
Druga uloga, investitora, bi tek trebalo da bude otključana u svom punom potencijalu, u čemu bi država, kao regulator, mogla značajno da pomogne.
Kao institucionalni investitori, osiguravajuće kuće su uglavnom opredeljenjene dugoročnim investicijama, o čemu govori uvid u njihov investicioni portfolio. Razvoj i efiksno uređivanje tržišta na kojem posluju osiguravajuće kuće jedan je od koraka koji mogu biti ključni za ekonomsku stabilizaciju i u domaćim uslovima.
Kada govorimo o prednostima razvoja industrije osiguranja prva je sposobnost sektora da utiče na finansijsku stabilnost. Zbog strukture svojih investicija i pretežne orijentacije na državne obveznice osiguravajuće kuće su u manjoj meri podložne oscilacijama na finansijskom tržištu.
One su u stanju da dugoročno predvide iznose eventualnih potraživanja pa državne obveznice u svom posedu obično drže do njihovog dospeća. Ovim se smanjuje rizik rane naplate, čak i u vreme pritiska na tržište kada ih drugi investiotori znatno češće prodaju.
O kakvom se investicionom potencijalu radi, pokazuje podatak da su evropske osiguravajuće kuće najveći institucionalni investitori na kontinentu. Njihove ukupni investicioni portfolio vredan je 8,5 trilona evra (8500 milijardi evra). To je 60 odsto ukupne vrednosti bruto nacionalnog dohotka Evropske unije. Od ukupne imovine koja se tokom 2012 godine nalazila u rukama evropskih institucionalnih investitora, polovina je pripadala osiguravajućim društvima.
Uređena i razvijena industrija osiguranja u značajnoj meri može delovati i kao stabilizator tržišta u vreme krize. Ova sposobnost proističe iz činjenice da baš u vreme opšte nesigurnosti građani i privreda imaju jaču potrebu da osiguraju ono što im je najbitnije–npr. zdravlje, imovinu ili motorna vozila.
Ove podatke potvrđuje je statistika evropskog udruženja osiguravajućih društava, za 2013 godinu. Njihovi podaci ukazuju da je u Evropi i tokom ekonomske krize beležen stalan rast iznosa isplaćenih premija za ne-životno osiguranje, što je kategorija koja između ostalog pokriva i zdravlje, imovinu i motorna vozila.
Bitnu ulogu u jačanju ekonomske sigurnosti osiguravajuće kuće imaju i zbog toga što one ohrabruju i podstiču privredne subjekte na odgovorno poslovanje, pre svega kroz upravljanje rizicima. U vreme čestih i ekstremnih elementarnih nepogoda, privrede čitavih regiona mogu se naći pogođene i stavljene van funkcije. Osiguranje od ovih rizika jedan je od efikasnijih načina da se ublaže negativne posledice i smanje rizici, ali i spreči situacija u kojoj se šteta nadoknađuje iz javnih sredstava.
Kako države često nemaju na raspolaganju dodatna sredstava iz kojih bi mogli nadoknaditi štetu, javna sredstva često bivaju preusmerena za potrebe obnove od elementarnih nepogooda, umesto da služe kao investicije u privredu, javne usluge ili infrastrukturu.
Nagli prekidi privrednih delatnosti ugrožavaju ne samo privredu već pre svega egzistenciju pojedinca, koji je onemogućen da radi i zaradi. A tu su i brojne druge markoekonomske implikacije dužeg prestanka privrenih aktivnosti u jednoj oblasti – od nemogućnost ubiranja poreza, preko pada prihoda do smanjenja izvoza i sl. Osiguranje kao izvor dostupnih sredstava za obnovu tako postaje bitan preduslov brzog oporavka i nastavka privredne delatnosti.
O potencijalu osiguravajućih društva da nadoknade štetu i tako obezbede normalizaciju života nakon prirodnih katastrofa najbolje govori primer 2013. godine tokom koje je Centralnu Evropu pogodio niz velikih poplava i oluja. Zahvaljujući činjenici da je veliki deo imovine bio osiguran, ukupan iznos isplaćenih premija po polisama osiguranja imovine u Evropi porastao je u 2013 godini za skoro 14 odsto na 57 milijardi evra. Praktično, osiguravajuća društva su sa 57 milijarde evra finansirali ekonomski oporavak nakon nepogoda čime su značajno pomogla smanjenju negativnih posledica duže ekonomske neaktivnosti.
Procene o visini štete od elementarnih nepogoda koje je uradio Hidrometeorološki zavod Srbije pokazuju da u protekloj deceniji nije prošla godina da otklanjanje šteta od nepogoda u Srbiji nije koštalo barem 100 miliona godina. Samo su poplave iz 2014. godine nanele štetu u vrednosti od 1.5 milijarde evra. Usled slabije penetracije osiguranja u našoj zemlji, veći deo ovog tereta pao je na javne finansije.
Smanjivanje ovakvog ekonomskog pritiska na državu, delom znači i oslobađanje ovog novca za razvojine projektei investicije. Za društva u razvoju, uređivanje tržišta osiguranja može omogućiti prebacivanje značajnog dela ovakvog rizika sa države na institucije koje u tome prepoznaju svoj poslovni interes.
Nisu samo elementarne nepogode i prirodne katastrofe oblast u kojem osiguravajuća društva mogu pomoći javnim finansijama. Treba pomenuti i zdravstvo, te penzioni sistem kao neke od oblasti čijim se uređenjem može značajno olakšati pritisak na javne finasije.
U Evropi je ukupan iznos premija zdravstvenog osiguranja iznosio u 2013 godini – 116 milijardi evra, što je za 3.2 procenata više nego godinu pre. Uzrok ovom rastu svakako je sve starije stanovništvo Evrope. Dodatnu motivaciju građana da svoje zdravlje dodatno osiguraju siguno daje i porast troškova lečenja koji se beleži u EU.
Prednosti uređenog tržišta osiguranja u sferi zdravstvene zaštite sve više uočavaju i zemlje Istočne i Centralne Evrope. Ovde se iz godine u godinu beleži rast premija po polisama zdravstvenog osiguranja koji prati razvoj privatnog zdravstvenog sistema.
Takođe, ovo ukazuje i na veću spremnost tržišta da proaktivno razmišlja o budućnosti u kojoj bi mere štednje ili drugi izazovi javnim finansijama mogli da onemoguće efikasno funkcionisanje javnog sistema zdravstvene zaštte. Tako Mađarska beleži rast premija u iznosu od čak 30,9 odsto, Rumunija 20,2 a Poljska 19,3. Ipak, i pored ovakvog rasta čak 75 odsto svih premija isplati se u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj.
Od ovakvog razvoja događaja imaju koristi sve tri strane – i javne finansije i građani i osiguravajuća društva. Javne finansije jer dodatnim osiguranjem oslobađaju sredstva za ulaganja u sistem zdravstvene zaštite ili pružanje kvalitetnije zaštite onima koji nisu u stanju da je priušte. Sredstva „oslobođena” na ovaj nači mogu biti usmereni i na osavremenjavanje bolnica, angažovanje novog medicinskog osoblja, njihovu obuku i sl.
Građanima zbog toga što pored efikasnije zdravstvene zaštite, dobijaju i sistem koji ih motiviše da vode više računa o svom zdravlju, kako bi npr. izbegli više premije osiguranja. Osiguravajuće kuće na osnovu prihoda koje ostvaruju, mogu da uvećavaju svoj investicioni portfolio.
Jačanje i uređivanje domaćeg tržišta osiguranja jedan je on načina da se omoguće preuslovi za brži ekonomski oporavak i održiv ekonomski razvoj i naše države. Ovaj posao najviše izgleda na uspeh ima ukoliko bude urađen u partnerstvu države, kao regulatora i osiguravajućih društava.