Kriza zaobišla vojnu industriju

Podaci o porastu vojnih izdataka potvrđuju da ekonomska kriza ne utiče na vojnu industriju i industriju naoružanja. Globalni vojni izdaci u 2009. porasli su za 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigli rekordnih 1.531 milijardu dolara.  Institut u Stokholmu je zabeležio rast vojnih rashoda u 65 odsto zemalja za koje je bio u prilici da prikupi podatke.
Najveća vojna ulaganja i dalje beleži Amerika, čiji izdaci u ukupnim vojnim troškovima u svetu učestvuju sa 54 odsto, zatim Kina, koja je postala drugi najveći vojni potrošač 2008. godine i zadržala tu poziciju, a na trećem mestu je Franucska.
Podaci SIPRI-ja takođe pokazuju da Azija i Okeanija najbrže povećavaju svoje vojne izdatke.  Globalni finanijski poremećaji imaju mali uticaj na vladine odluke da povećaju svoje vojne kapacitete, čak i u zemljama čija je privreda najteže pogodjena, smatra portparol stokholmskog instituta Samjuel Perlo-Frimen.
Premda vojni izdaci obično nisu najveći deo ekonomskog stimulativnog paketa, oni nisu ni smanjivani u prethodnom perodu, rekao je Perlo-Frimen.
Za najveće sile kao što su SAD, Kina, Rusija, Indija i Brazil, vojni izdaci predstavljaju dugoročni strateški cilj koji žele da ostvare čak i u najtežim ekonomskim uslovima, ističe Perlo-Frimen.
Što se arsenala nuklearnog oružja tiče, SIPRI ocenjuje da je oko 8.100 nuklearnih glava operativno u SAD, Rusiji, Kini, Britaniji, Francuskoj, Indiji, Pakistanu i Izraelu. Premda je to za 300 manje nego godinu pre, oko 2.000 bojevih glava nalazi se u stanju “visoke pripravnosti” ili su spremne da budu lansirane za nekoliko minuta.
Mnoge zemlje su, međutim, u 2009. povećale izdvajanja za vojne potrebe da bi podstakle potražnju u borbi protiv recesije, smatra SIPRI i navodi da su SAD ostale najveći vojni potrošač, sa ulogom od 661 milijardi dolara u tu industriju, što je 43 odsto ukupnih vojnih izdataka u svetu.
Vašington je izdvojio 47 milijardi dolara više nego prethodne godine i učestvuje sa 54 odsto u globalnom povećanju vojnih troškova.
Kina je, veruje se, drugi najveći vojni potrošac na svetu, ističe SIPRI i navodi da ipak nije imao pristup zvaničnim podacima Pekinga. Procenjuje se da najmnogoljudnija zemlja na svetu uložila oko 100 milijardi dolara prošle godine u taj sektor.
Sa 63,9 milijardi dolara vojnih izdataka minule godine Francuska se našla na trećem mestu.
“Premda SAD predvode trku, one nisu same. Od zemalja čiji su podaci bili dostupni, njih 65 odsto je povećalo vojna ulaganja u 2009”, navodi SIPRI, uz podsećanje da se to dešava u periodu kada je globalni bruto domaći proizvod preživeo značajano smanjivanje, posrnuvši lane 0,9 procenata, i kada je finansijska kriza gurnula privrede širom sveta u recesiju.

Be the first to comment

Leave a Reply