Leasing posao je nastao u poslovnoj praksi diktiran ekonomskim potrebama, pre svega, potrebom za iznalaženjem novih vidova finansiranja nabavke opreme.

Posao investicionog finansiranja nabavke opreme pravno se realizovao putem leasing ugovora. Masovnim zaključivanjem i realizacijom u poslovnoj praksi leasing ugovor je izgradio svoja specifična pravila. Budući da vodi poreklo od klasičnih ugovora leasing sa ovim ugovorima ima dosta sličnosti, ali ima u odnosu na njih i izvesnih, dosta značajnih, posebnosti, koje su mu nametnule specifične okolnosti u poslovnoj praksi.

U zemljama sa vrlo razvijenim leasing poslovanjem, autonomna pravila poslovnog prava kojima se uređuje funkcionisanje leasing posla pokazala su se dovoljnim za njegovo regulisanje. Stoga, najveći broj zemalja koje imaju razvijeno leasing poslovanje, nemaju posebne zakone koji uređuju ovaj posao. Ako zakonski tekstovi uopšte i postoje (kao stoje to slučaj sa Francuskom i Belgijom) oni se skoro isključivo bave pitanjima mogućnosti osnivanja leasing firmi, a ne problemima realizacije samog leasing posla.

Kada se radi o tzv. zemljama u tranziciji tu je situacija prilično drugačija. Ove zemlje nemaju tradiciju leasing poslovanja kao razvijene zemlje; stoga ove zemlje češće pribegavaju zakonskom regulisanju ove materije. Zakone o leasingu donele su Ruska federacija Makedonija, Rumunija i (od skoro) Srbija. U ovom radu se analiziraju rešenja koja, u vezi sa najvažnijim pitanjima oko realizacije leasing posla, sadrži srpski Zakona o finansijskom leasingu Autor je najviše pažnje posvetio zakonskim konceptima koji se tiču odgovornosti ugovornih strana za neizvršenje ugovornih obaveza, kritički se osvrćući na njihove pozitivne i negativne aspekte.