Lečenje u inostranstvu samo uz osiguranje

Pokrivanje troškova lečenja u inostranstvu samo za one sa dokazom o osiguranju. Dokaz o obaveznom zdravstvenom osiguranju ne mogu da dobiju teži hronični bolesnici. Pokriveno je samo hitno lečenje
Putne polise privatnih osiguranja uglavnom pokrivaju troškove do najviše 30.000 ili 35.000 evra. Za 20 dana boravka, recimo, u Italiji, osiguranje košta između 1.905 i 2.435 dinara, zavisno od kuće. Polisa pokriva plaćanje troškova lečenja, transport do najbližeg lekara, praćenje zdravstvenog stanja osiguranika… Ako se odluči za privatno osiguranje, putnik u novčaniku mora da odvoji 100 evra za slučaj da mu zatreba manja medicinska pomoć. Naime, troškovi do tog iznosa plaćaju se odmah, a kasnije po povratku u zemlju uz račun o pruženoj pomoći osiguranje vraća novac. Veći troškovi lečenja od 100 evra „idu“ na račun polise.
Ko se odluči da na put krene sa potvrdom o obaveznom zdravstvenom osiguranju moraće da utroši vreme dok je pribavi, a problem je što ovu potvrdu od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ne mogu da dobiju svi osiguranici. Prema zakonu o zdravstvenom osiguranju, RZZO ne pokriva troškove zdravstvene zaštite u inostranstvu kojima je potreban stalni lekarski nadzor. Zato se potvrda o zdravstvenom osiguranju za put u inostranstvo ne izdaje obolelima od težih hroničnih bolesti, jer njihovo zdravstveno stanje tokom boravka u inostranstvu može da se iskomplikuje.
Obavezno zdravstveno osiguranje tokom boravka u inostranstvu u principu pokriva samo troškove hitnog i neophodnog lečenja, a praksa je različita od zemlje do zemlje.
– Neophodno je uzeti potvrdu za zemlje sa kojima nemamo međudržavni sporazum – objašnjava Snežna Kalinić, načelnik Odeljenja za sprovođenje međunarodnih sporazuma RZZO. – Ta potvrda je zapravo zakonski osnov, da se kasnije, podnese zahtev za refundaciju troškova hitnog i neodložnog lečenja. U zemljama sa kojima imamo sporazum situacija je drugačija. Naime, opšti evropski princip nalaže da prema sporazumu između zemalja, osiguranik jedne države ima pravo na hitno lečenje za vreme privremenog boravka u inostranstvu.
To praktično znači da u Velikoj Britaniji, sa kojom imamo jedan od najstarijih sporazuma o socijalnom osiguranju, državljanin Srbije „besplatno“ dobija neophodnu medicinsku pomoć, i obrnuto Britanac u Srbiji, a onda osiguranja „prebijaju“ troškove.
Snežana Kalinić, ipak, kaže da se i preporučuje da se uzme potvrda i pre odlaska u zemlje sa kojima imamo sporazum, ali u ovom slučaju postoji mogućnost i naknadnog preuzimanja dokaza o zdravstvenom osiguranju.
Srbija ima sporazume sa Austrijom, Nemačkom, Holandijom, Belgijom, Italijom, Češkom, a sada i sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, jer je 1. novembra stupio na snagu sporazum sa Slovenijom.
Čini se najbolje sporazume imamo sa Britanijom i Bugarskom. To su takozvani teritorijalni sporazumi, i na hitnu medicinsku pomoć u ovim zemljama može da se računa samo na osnovu pasoša, bez ikakvih dodatnih potvrda.

Be the first to comment

Leave a Reply