Naši putevi najgori u regionu

Stotine miliona evra troše se na održavanje puteva u Srbiji, a oni su i dalje išarani crnim deonicama.

Najgori su putevi u Pirotskom okrugu, pokazalo je istraživanje Međunarodne asocijacije za bezbednost puteva.

Međunarodni program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) ocenio je da samo jedna deonica na koridoru 10 zaslužuje prelaznu ocenu, dok je Svetska banka srpske puteve stavila na 134. mesto po kvalitetu i vrednosti na planeti.

Opšti je utisak da su putevi u Srbiji među najlošijim u regionu. „Mene svaka rupa na putu boli“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji, uprkos svim realnim pokazateljima, smatra da su putevi u Srbiji na evropskom proseku, ali da su „potrebna veća ulaganja u redovno održavanje“.

Međutim, brojna istraživanja, ali i iskustvo vozača na terenu govore suprotno. Možda je jedna od najboljih ocena puteva kod nas ona koju je dala Svetska banka.

„Putevi u Srbiji su po kvalitetu i bezbednosti tek na 134. mestu na listi Svetske banke, a njihova vrednost procenjuje se na 13 milijardi dolara“, ocenjeno je u istraživanju ove institucije.

U kasu JP „Putevi Srbije“, preduzeća koje odgovora za stanje puteva u zemlji, godišnje se slije najmanje 300 miliona evra. Taj prihod je, po rečima Zorana Drobnjaka, direktora ovog preduzeća, oko 150 miliona od naplate putarine, odnosno oko 180 miliona od akciza. Na pitanje gde odlazi sav taj novac, Drobnjak odgovara da se ulaže u klizišta, projektovanje koridora 10, magistralnih puteva…

– Da bi se redovno održavalo svih 11.000 kilometara puteva, potrebne su bar dve milijarde evra godišnje, i onda bi putevi sigurno bili dobri. U puteve ništa nije ulagano 20 godina. Rađeno je uglavnom ono što je finansirano od evropskih banaka – kaže Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“.

On navodi da „Putevi Srbije“ godišnje ulože u održavanje i rehabilitaciju naših puteva između 17 i 18 milijardi dinara (170-180 miliona evra), istovremeno odbijajući navode da su u tim poslovima neke firme, poput „Nibens grupe“, na čijem je čelu kontroverzni i nedavno uhapšeni biznismen Milo Đurašković, bile favorizovane.

Situacija nije sjajna ni kada je reč o gradnji novih puteva. Za tri godine izgrađeno je svega 60, za sedam godina 144 kilometra. Izgradnja puteva opterećena je korupcijom, a projekt izgradnje evropskog koridora 10 zapao je u brojne neregularnosti, tvrdi Milica Trifković, generalna direktorka privatnog preduzeća za gradnju puteva „Geoput“.

Ibarska magistrala, deonice prema Sevojnu i Požegi, put koji vodi prema Homoljskim planinama, put Užice-Zlatibor, samo su neke od deonica na kojima je zbog lošeg stanja kolovoza ili neadekvatnih rešenja bezbednost vozača dovedena u pitanje. Prema mišljenju Milana Božovića, profesora na Saobraćajnom fakultetu, najnebezbedniji pravci u zemlji su Ibarska magistrala i pravac od Novog Sada do Horgoša. Na većem delu puta od Novog Sada do Horgoša postoji samo jedna saobraćajna traka, dok u suprotnom pravcu, vozači na raspolaganju imaju dve (jedna plus pomoćna). Dakle, deo koridora 10 ima tri saobraćajne trake, dve u pravcu ka Novom Sadu, a jednu u pravcu ka Horgošu.

Božović, međutim, navodi da srpski putevi nisu najgori u regionu.

– Putevima u Srbiji je neophodno posvetiti posebnu brigu, u smislu bezbednosti saobraćaja, u fazi projektovanja, održavanja, rekonstrukcije i izgradnje puteva i na taj način uticati na povećanje bezbednosti saobraćaja – kaže Božović.

Be the first to comment

Leave a Reply