Neće biti značajnijeg smanjenja kamatnih stopa

U ovoj godini može se očekivati blagi rast kredita, ali ne i značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite, ocenio je Odbor za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije (PKS). – Ograničenje za veći rast kredita nije u likvidnosti bankarskog sektora, već u oprezu banaka u odobravanju pozajmica zbog nelikvidnosti privrede. Rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja u kreditnom portfoliju banaka primoravaju bankare da budu oprezniji u oceni kreditne sposobnosti klijenata – kazao je predsednik Odbora Vladimir Čupić. On je ukazao da najveći rizik za bankarski sektor predstavlja visoko učešće kredita sa valutnom klauzulom, odnosno da usled nedovoljnog izvoza srpske privrede i zaduženosti građana kreditima vezanim za evro, može doći do porasta nenaplativih kredita. – Porast investicionih kredita u 2010. godini ukazuje da privreda izlazi iz krize. Do sredine marta odobreno je 110 investicionih kredita u vrednosti 11,4 miliona evra, dok je u 2009. godini isplaćeno 12 takvih kredita u iznosu od 2,3 miliona evra – kazao je Čupić. Prema proceni bankara, značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite neće biti moguće u ovoj godini, jer su efekti odluke Narodne banke Srbije (NBS) o smanjenju obavezne rezerve banka odloženi do 2011. godine, a snižavanje referentne kamatne stope se u najvećoj meri odražava na dinarske kredite. Dodatni razlog je i očekivani rast Euribora, kamatne stope centralne banke Evopske unije, jer banke u Srbiji ugovaraju promenljive kamate vezane za Euribor. Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS predložio je da se skrati rok za primenu odluke o smanjenju obevezne rezerve, kako bi se već u 2010. godini sredstva koja po tom osnovu bankama budu oslobođena iskoristila za rast kredita privredi. Predloženo je i smanjenje tromesečne premije osiguranja depozita u bankama sa 0,1 odsto na 0,05 odsto, kao i da se iz obaveze za plaćanje te premije isključe sredstava obavezne rezerve na računu NBS. Čupić je ukazao da, pored banaka, na smanjenje stepena evroizacije može u velikoj meri da utiče Ministarstvo finansija izdavanjem dugoročnih dinarskih državnih obveznica.

Be the first to comment

Leave a Reply