Nema fensi polisa osiguranja u Srbiji

Egzotične i medijski atraktivne polise osiguranja, kao što je osiguranje delova tela, u Srbiji za sada ne postoje – nema ni zakonskog okvira za pravljenje takvih proizvoda, ali ni realnih zahteva od strane klijenata.
Aktuelna informacija da je Troj Polamal, popularni ragbista i zaštitno lice kompanije Proctor&Gamble, osigurao kosu na milion evra – za svetske osiguravače i medije nije neka novina. On je samo jedna u nizu poznatih ili uspešnih ličnosti koje su osiguranje uspele da iskoriste u promotivne svrhe. Međutim, da se ovako nešto desilo u Srbiji ili u susednim zemljama, to bi bila čista&& ekskluziva, jer poznate ličnosti sa ovih prostora nemaju potrebu, ali ni osnov da astronomskim svotama novca zaštite svoje “atribute”.
Pre nekoliko godina kada su strana osiguravajuća društva krenula u pohod na tržišta u našem regionu, predviđalo se da će za par godina “egzotična osiguranja” biti sasvim uobičajena praksa. Da li zbog krize ili manjka potrebe, tek, ovakvih polisa u Srbiji još nema, a nema ni zakonskog okvira na osnovu kog bi bile pravljene i isplaćivane sume osiguranja.
“Osiguravajuće kompanije morale bi da imaju na raspolaganju odgovarajuće mehanizme kontrole i provere podataka, adekvatnu statistiku koja bi omogućila izračunavanje premijskih stopa i osiguranih pokrića, što predstavlja osnovnu strukturu za ponudu ovakvih vrsta osiguranja”, kažu u “Delta Đenerali” osiguranju. Oni navode primer pijaniste, koji u Srbiji ne bi mogao da ugovori osiguranje koje bi mu obezbedilo nadoknadu budućih izgubljenih prihoda ako zbog preloma trajno ošteti prst, pa više ne može da obavlja svoje zanimanje – jer takva vrsta osiguranja kod nas ne postoji.
“Zakon predviđa samo opštu radnu sposobnost i utvrđivanje invaliditeta po tablicama. U našem zakonodavstvu pijanista se posmatra isto kao i drvoseča ili bilo koja druga osoba koja eventualno ostane bez prsta: utvrđuje se kolika je preostala radna sposobnost kojom ta osoba može da obavlja druge delatnosti”, kažu u “Delta Đeneraliju”.
U ovoj kući kažu da su tokom godina u kontaktu sa klijentima imali i vrlo neuobičajene zahteve: operaterima kontakt centra su postavljana pitanja da li može da se osigura kosa, osoba na kojoj se vrši kliničko ispitivanje lekova, pa čak i prase tokom boravka u inostranstvu!
Nasuprot ovome, neke vrste osiguranja koje u zapadnoj Evropi I Americi postoje, kod nas se podvode pod neobične jer nije moguće ugovoriti ih, a to se uglavnom odnosi na specifična osiguranja od profesionalne odgovornosti: advokat koji je želeo da se osigura za slučaj da izgubi parnicu, frizer koji je hteo da se osigura za slučaj da uništi kosu klijentu, ii direktor preduzeća koji bi se osigurao za slučaj da zaposlenima da pogrešnu informaciju ili napravi negu drugu profesionalnu grešku.
Takođe, osiguranje sportista od gubtika prihoda zbog prekida profesionalnog bavljenja sportom u svetu postoji, dok se naši fudbaleri, odbojkaši i ostali, za sada mogu osigurati samo od nezgode gde bi dobili naknadu za lečenje, invaliditet, bolničko lečenje…
U “Unika oiguranju”, “Viner Štediše”, kao i “Dunav osiguranju” kažu da nisu imali iskustva sa neobičnim zahtevima, ali i da je kod nas vrlo teško utvrditi šta je neobično jer svaki nestandardni zahtev, poput osiguranja kućnih ljubimaca ili muzičkih instrumenata – što je u Srbiji moguće zaštiti – može da se protumači kao neobičan.

Be the first to comment

Leave a Reply