Obrenovac nije bio dovoljan za veći broj osiguranih od poplava

Izvor: RTS

Podaci govore da majske poplave 2014. nisu ubedile građane da je osiguranje imovine dobra ideja. Broj osiguranih objekata je manji nego tada, a prema podacima jedne osiguravajuće kuće, osam odsto građana je odlučilo da osigura imovinu, a samo 1,5 odsto njih se zaštitilo od izlivanja reka i bujičnih tokova.
Kao razlog za to, građani najčešće navode nemaštinu i nepoverenje u osiguravajuće kuće.
Razmere majskih poplava 2014. niko nije mogao da predvidi, ali je Obrenovčanin Mirko Stanojević verovao da je zaštićen od svakog rizika. Jer kada je osiguravao pet lokala, od agenta je tražio da ga osigura i od krađe, poplave, zemljotresa.
Pripremio Nemanja Jakovljević
“I zaista sam mislio da je to osigurano i relatino mirno sam spavao. Ali posle poplave ispostavilo se da je to bila šarena laža. Poplava je podrazumevala izliv iz kanalizacije, a ne bujične poplave kao što se desilo nama”, kaže Mirko Stanojević, privatni preduzetnik iz Obrenovca.
Najviše krivi sebe, jer nije pročitao uslove osiguranja. Kada je nakon toga ponovo osiguravao nekretnine, tražio je savet pravnika.
U skladu s dobrom poslovnom praksom, agenti osiguranja bi trebalo da, pre nego što prodaju proizvod, objasne građanima od čega su tačno osigurani, ali možda još važnije od čega nisu, odnosno u kojim slučajevima to osiguranje neće važiti.
Osiguranje od izlivanja reka i bujičnih tokova se dodatno naplaćuje. Koliko zavisi od rizika i maksimalne sume koju je u obavezi da isplati osiguravajuća kuća ako do polave dođe.
Računica osiguravača kaže – za stan od 50 kvadrata u oblasti koja ima veći rizik od plavljenja, kao što je Obrenovac, premija bi iznosila oko 800 dinara mesečno, tj, oko 9.600 godišnje, a osiguravajuća kuća bi u slučaju poplave bila u obavezi da isplati maksimalno tri miliona dinara.
osiguranje-poplave1“Okvirno svi znaju koliko vredi njihov objekat, koliko može da bude oštećen kolika bi neka maksimalna šteta mogla da bude, okvirno se to zna. Ako vi ugovorite sumu osiguranja na neki niži iznos i zbog toga plaćate nižu premiju to je jedini razlog da naknada ne bude potpuna, ali naknada stoji uvek”, kaže Miloš Milovanović iz “Dunav osiguranja”.
“Osiguravajujuća kompanija ne može da isplati nešto što nije dogovoreno i nešto što ne odgovara realnom iznosu štete. Interes osiguravajućih kompanija nije da imaju nezadovoljne klijente i kritičare nego pre svega da imaju zadovoljne građane koji će verovati i ukazati poverenje osiguravajućim kompanijama”, kaže Sonja Marić iz “Unika” osiguranja.
Mali broj građana koji su spremni da osiguraju imovinu stručnjaci objašnjavaju nedostatkom kulture osiguranja, ali i činjenicom da su naviknuti da, u kriznim situacijama, pomoć dobiju od države.
Činjenica je i da je za one koji jedva sastavljaju kraj s krajem, premija, ma koliko simbolična bila u odnosu na vrednost imovine koju štiti, previsoka, ali predlažu rešenje.
“Država participira u delu osiguranja prvih godina sa većim iznosom, protokom vremena sa manjim iznosom, jer u krajnjoj liniji, neostvarivanje štetnog događaja omogućuje kompanijama da one same deo premije daju za subvencionisanje, odnosno za osiguranje i gradnju nasipa za prevenciju od poplava”, kaže Vladimir Medan sa Beogradske bankarske akademije.
Za takav model potrebne su izmene propisa, ali od bolje zaštite od poplava korist bi imali i građani i osiguravajuće kuće i država.