Osiguranje kuću čuva od poplava

Proteklu godinu u Srbiji obeležile su kiše, poplave, klizišta i na kraju zemljotres u Kraljevu. I pored toga u Srbiji malo ljudi osigurava imovinu. Stručnjaci ocenjuju da nije problem u novcu, već da se kultura osiguravanja vremenom izgubila.
Velike štete koje su ljudi pretpreli protekle godine od kiša, klizišta i zemljotresa koji su zadesili Srbiju pokazale su da u je našoj zemlji, kultura osiguravanja imovine na niskom nivou.
Radojeva Podgorac, jedan od ljudi koji posle zemljotresa u Kraljevu od opštine čeka građevinski materijal za sanaciju kuće, sada žali što imovinu nije osigurao, i tvrdi da je i pre zemljotresa razmišljao o tome, ali da su problem finansijska sredstva.
Zakonska obaveza osiguravajućih kuća jeste da štetu isplate u roku od dve nedelje. Osnovni paket osiguranja imovine vredne oko 50.000 evra, u proseku, košta 90 evra godišnje, za dodatni rizik od zemljotresa treba izdvojiti još desetak, a od polava još 30 evra. Za područja sklona poplavama taj dodatak može da bude i pet puta veći.
Nebojša Divljan, iz “Delta đenerali” osiguranja smatra da problem nije u novcu, već u gubljenju navika i kulture osiguravanja, koju su građani nekada imali.
Koliko se u Srbiji osigurava imovina od zemljotresa i poplava, pokazuje podatak da Narodna banka tek od prošle godine vodi statistiku o tome. Samo 0,8 odsto uplata imovinskog osiguranja ima i to pokriće.
Suočene sa sličnim problemom, neke zemlje u regionu proširuju spisak obaveznog osiguranja. U Rumuniji je odnedavno osiguranje od zemljotresa, poplava i klizišta obavezno, jer državna kasa, kako su procenili, više ne može da pokriva štete. U Srbiji postoje samo najave da će se zakon u tom pravcu menjati.
Siniša Erić iz “Dunav” osiguranja misli da bi ovo bio dobar potez, jer je sam smisao osiguranja igra velikih brojeva, odnosno “da veliki broj ljudi uplaćuje malu premiju, a da samo oni koji budu oštećeni prilikom nastupanja ovakvih rizika dobiju adekvatnu naknadu”.
Zbog sve učestalijih elementarnih nepogoda, Svetska banka inicirala je formiranje regionalne reosiguravajuće kuće, koja bi pokrivala isključivo takve rizike, a u njen početni kapital uložile bi vlade zemalja jugoistočne Evrope. Postojanje takve kompanije trebalo bi da doprinese i pojeftinjenju polisa osiguranja.
U svetu su za naknadu štete osiguravajuće kompanije isplatile 222 milijarde dolara, što je tri puta više nego 2009. godine.

Be the first to comment

Leave a Reply