Poljoprivrednici u Srpskoj ne osiguravaju ni sebe ni imovinu

Gotovo svake godine susreću se sa nepogodama koje pustoše voćnjake i njive, te zaraznim bolestima koje desetkuju njihova stada, ali je malo onih koji se odluče da sklope ugovor o osiguranju. Od oko 33.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih ima u RS, lene je sklopljena samo 221 polisa osiguranja.
S druge strane, mraz je ove godine samo u voćnjacima Potkozarja napravio štetu od oko 50 miliona KM, dok je bolest plavog jezika kod goveda unazad nekoliko meseci registrovana u 40 opština u RS. Procenjuje se da je od ove zaraze do sada uginulo oko 3.000 životinja.
Farmeri takođe beže i od uplate doprinosa, što potvrđuje podatak da je na PIO prijavljeno samo 929 njih, te da ovaj doprinos plaća tek 579 osiguranika. S druge strane, lane je na zdravstveno osiguranje bilo prijavljeno ukupno 11.883 poljoprivrednika, za 5.121 nisu uplaćeni doprinosi ni za jedan mesec, dok je značajan broj onih koji su ih samo sporadično plaćali.
Iz javnih fondova poručuju da bi, u slučaju kad bi svi registrovani poljoprivrednici plaćali doprinose, godišnje ostvarivali za oko 2,5 miliona KM veći prihod.
osiguranja usevaFarmeri, međutim, ne kriju da izbegavaju svaki vid osiguranja, uz objašnjenje da nemaju korist od toga.
Predsednik Udruženja stočara RS Vladimir Usorac kaže da su poljoprivrednici protiv toga da mogu da se osiguraju samo nosioci gazdinstava.
– Doprinosi mesečno ukupno koštaju 123 KM, što zaista nije puno. Međutim, članovi porodica i radnici na imanjima ne mogu da se osiguraju pod istim uslovima, pa ni nosioci gazdinstava to ne praktikuju – kaže Usorac.
Predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović ističe da je za voćare i pomenuta cifra skupa.
– Od osiguranja imovine odbija nas to što se osiguravajuće kuće hvataju za najmanju sitnicu da ne isplate štetu ili da isplate što manje – ističe Dojčinović.
Predsednik Skupštine udruženja osiguravajučih društava RS Milomir Durmić ističe da je kod domaćih poljoprivrednika niska svest o značaju osiguranja.
– Organizovali smo i seminar želeći da ih upoznamo sa svim uslovima i prednostima osiguranja imovine, ali je odziv bio loš. Činjenica je da bi im se osiguranje isplatilo, ali je njima, izgleda, lakše da, kad naiđu problemi, pomoć traže od države. Kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi, pre potpisivanja treba da provere sve odredbe u ugovorima – kaže Durmić.