Privatne penzije neće spasti penzionere

Srbija bi, kao i Hrvatska, trebalo da uvede drugi stub obaveznog penzionog osiguranja. Nadam se da će Srbija biti mudrija od Slovenije, koja ga nije uvela.

Ovim rečima je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora slovenačke NLB banke, za B92 nedavno objašnjavao zašto je za našu zemlju važno hrvatsko iskustvo u nameri da građanima obezbedi sigurna i stabilna primanja u starosti. Međutim, za razliku od predstavnika banaka i osiguravajućih kuća, ekonomisti nisu tako ubeđeni da je uvođenje obaveznog drugog penzionog stuba dobro rešenje.

Branko Greganovič, predsednik Izvršnog odbora slovenačke NLB banke
Branko Greganovič, predsednik Izvršnog odbora slovenačke NLB banke

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, nedavno je u razgovoru za „Politiku” istakao kako je to „veliki trošak za građane i da su efekti u drugim zemljama bili razočaravajući”.

Šta zapravo drugi stub u praksi predstavlja? Osim iznosa obaveznog penzionog osiguranja, koji poslodavci mesečno uplaćuju u PIO fond, zaposleni bi imali zakonsku obavezu da u privatne fondove uplaćuju određene svote novca.

„Teoretski ta ideja veoma lepo zvuči”, kaže Gordana Matković, bivša ministarka za rad i socijalnu politiku. Međutim, ona je manjkava iz nekoliko razloga, dodaje naša sagovornica.

– Troškovi koji u našim uslovima podrazumevaju uvođenje ovakvog sistema su neprihvatljivi. Jer, ako bismo zakonom definisali da jedan deo uplata, umesto u PIO fond ide u privatno penziono osiguranje nastao bi jaz u državnom fondu. To bi značilo smanjenje penzija sadašnjim penzionerima. Ili bi država iz budžeta morala dodatno da dotira državni fond. To je trošak koji bi trajao decenijama i do 40 godina, dok generacija zaposlenih koja bi, hipotetički, sada uplaćivala u Penzioni fond ne bi otišla u penziju – objašnjava Matkovićeva i dodaje da svaki prelaz na novi sistem podrazumeva velike i ozbiljne troškove.
U prilog tome govore i činjenice da su neke zemlje, koje su u tranziciji uvele drugi penzioni stub, poput Mađarske ili Bugarske, sada potpuno odustale. Taj model, kaže Matkovićeva, nije primeren za zemlje koje imaju veliki manjak u državnoj kasi, poput Srbije. Ona priznaje da je svojevremeno, dok je u prvoj Đinđićevoj vladi bila ministar rada i socijalne politike, odbila da uvede drugi penzioni stub, uprkos insistiranju Svetske banke, jer su efekti bili neizvesni, a sistem kontrole nije postojao.

Gordana Matković
Gordana Matković

– Kao prednost je isticano to što se smanjuje uticaj države na visinu penzije i što su primanja koja se isplaćuju iz drugog penzionog stuba realna. Međutim, u Hrvatskoj su oni građani koji su izabrali kombinovanu isplatu penzija i iz državnog i privatnog fonda na kraju imali manje penzije. Država može i na nerealnim osnovama penzionerima da poveća penzije. Privatni fond isplaćuje samo realne iznose, kaže Matkovićeva.

Veliki je problem gde se novac iz privatnih penzionih fondova ulaže, dodaje. Iskustva su pokazala da privatni penzioni fondovi najčešće kupuju državne dužničke papire, jer je takav vid ulaganja najsigurniji. Tako se dolazi u jednu apsurdnu situaciju, objašnjava Matkovićeva.

– Dakle, prvo bi se zakonom smanjile obavezne uplate u državni fond, da bi osiguranik tu razliku uplatio u privatni fond. Država bi onda morala iz budžeta da dotira državni fond, jer bi u njemu nastao manjak. To bi povećalo deficit u budžetu. Da bi pokrila manjak u kasi, država bi morala da se zadužuje tako što bi emitovala dužničke papire, a te dužničke papire bi kupovali privatni penzioni fondovi – objašnjava Matkovićeva zašto je takav potez države iracionalan.

Proteklih dvadesetak godina mnoge zemlje u Istočnoj Evropi (Mađarska, Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Makedonija, Slovačka) propisale su obavezno članstvo u privatnim penzijskim fondovima. Razvijene zemlje, poput SAD, Kanade, Nemačke ili Austrije, odbile su da primene ovaj radikalan reformski pristup i zadržale su članstvo u privatnim fondovima isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Prema rečima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, od presudne važnosti je odgovor na pitanje da li su privatni penzijski fondovi u stanju da svojim štedišama obezbede stope prinosa znatno veće od stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

„Ako nisu onda nema smisla uvoditi drugi stub. U tom slučaju, penzioneri bi primali veće penzije iz državnog penzijskog sistema nego iz drugog stuba. U penzijskim studijama Svetske banke iznose se tvrdnje da su prinosi drugog penzijskog stuba bili viši od stope rasta BDP-a pre početka svetske finansijske krize. Međutim, kada se podaci SB uporede sa zvaničnim podacima o rastu BDP-a u Istočnoj Evropi, dobijaju se potpuno suprotni rezultati – prinosi drugog stuba su bili znatno niži od rasta BDP-a, čak i pre svetske finansijske krize”, napisao je Altiparmakov za „Politiku”.

Nikola Altiparmakov
Nikola Altiparmakov

Da li država planira uvođenje drugog stuba, zvanično od Ministarstva finansija nismo uspeli da saznamo. Ni posle nekoliko meseci na naša pitanja o drugom stubu nismo dobili odgovor. U Fiskalnoj strategiji za 2014. eksplicitno se navodi da to nije u planu. Ministar Dušan Vujović je prošle godine na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke rekao da se o tome razmišlja.

„Jedan od načina je da razmotrimo ideju da se uvede drugi stub koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond”, rekao je Vujović krajem aprila.

Kasnije je u izjavama ovdašnjim medijima tu izjavu relativizovao.

(Politika)