Privreda i građani duguju bankama u Srbiji 1,4 biliona dinara

Banke “leže” na parama, ali kako kažu, nemaju kome da ih daju.  One su spremne da odobravaju više kredita i u dinarima,ali ih brine izbor klijenata,jer je naplata i već datih pozajmica problematična i još će povećavati tokom ove godine.

Prema podacima Kreditnog biroa, privreda i građani duguju bankama u Srbiji 1,4 biliona dinara ili oko 14 milijardi evra, a kašnjenje u izmirivanju rata je za godinu dana uvećano sa 4,7 na sedam odsto.

– Banke, imaju mnogo novca, ali nemamo kome da ga damo-ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.- U ovom trenutku je odobravanje kredita privredi i građanima rizično. Država bi mogla da nam pomogne kroz garancije, na primer Garancijski fond. Privreda je lane bila nelikvidna na nivou od 9,5 odsto, a ove godine bi trebalo da bude oko deset odsto. Ako, na primer, kredit odobrimo prosečnom preduzeću u zemlji, ulazimo u rizik.

Do polovine marta Vlada i Narodna banka Srbije bi trebalo da dogovore novi paket antikriznih mera, koji bi obuhvatao i više subvencionisanih zajmova u domaćoj valuti, kao i izdavanje dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti i obezbediti više pozajmica, pre svega privredi.

Prema rečima Draginje Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteze, banke su spremne da povećaju plasmane, ali je rizik naplate sve veći. Ove i sledeće godine dospeva na naplatu po 4,5 milijardi evra kredita koji će morati da budu refinansirani.- Što se tiče dinarskih pozajmica, možemo da ih odobravamo na rok do godinu dana, ali ne i na duže, jer će biti teško da se proceni visina kamatne stope na zajmove sa dužim periodom otplate.

-Jedan od najvećih izazova za Srbiju predstavlja promena opšte prihvaćene tendencije da se računa i razmišlja u evrima, u valuti na čiju vrednost Srbija ne može da utiče sve dok ne postane deo evrozone-Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke. – Veoma je važno razumeti da za klijente koji se odluče da uzmu kredit, a koji pri tome nisu u dovoljnoj meri kreditno sposobni ili kojima plata nije vezana za stranu valutu, svaka kreditna obaveza u stranoj valuti nosi znatno veći stepen rizika nego ona u lokalnoj. Taj rizik veoma lako može da nadmaši prednost koju klijent inicijalno uočava, a koja se ogleda u visini nominalne kamatne stope kredita u stranoj valuti. Dok traje proces kreiranja mogućnosti za dugoročno finansiranje u dinarima, već sada fokus može i mora da bude na jačanju kratkoročnih pozajmica u dinarima.

 

Be the first to comment

Leave a Reply