Tender za osiguranje 30.000 lekara

Lekarska komora Srbije objaviće do 10. novembra tender za osiguranje 30.000 lekara u Srbiji od profesionalne odgovornosti. Dr Tatjana Radosavljević, direktor, kaže da je namera da se svim lekarima obezbedi isti, osnovni paket osiguranja. On neće uključivati osiguranje od lekarske greške, koja se smatra krivičnim delom. Ali, trebalo bi da zaštiti i lekare i pacijente u slučaju neželjenog ishoda lečenja, koji se ponekad događa i kad je u lečenju preduzeto sve što je predviđeno medicinskim protokolima.
U LKS kažu da će na tenderu moći da učestvuju sve osiguravajuće kuće koje imaju dozvolu Narodne banke Srbije za rad.
Strane kompanije koje posluju u Srbiji pre sklapanja ugovora sa zdravstvenim ustanovama traže da lekari budu osigurani – kaže dr Jasmina Knežević iz privatne bolnice „Belmedik“.
– Zasad mali broj lekara ima pojedinačno osiguranje, a paradoks je što ovde ne možete da osigurate zdravstvenu ustanovu. Uvođenje osiguranja omogućilo bi lekarima da rade pod manjim pritiskom, da se lakše odlučuju da primene nove metode u lečenju, i da manje zaziru od prijema medicinski izuzetno komplikovanih pacijenata.
– Osiguranje lekara radićemo po modelu Slovenije – objašnjava dr Radosavljević. – Prvo pilot-osiguranje za sve lekare, bez obzira na to da li rade u državnom ili privatnom zdravstvu, platiće LKS. Za tu namenu odvojićemo deo novca koji smo prikupili od članarina. Kada za godinu proverimo kako ovo funkcioniše u praksi, videćemo šta ćemo dalje – ko će plaćati osiguranje i kakve su mogućnosti i interesovanja da se lekari osiguraju i dodatno, mimo osnovnog paketa. Iskustva lekara u SAD pokazuju da su neki specijalisti, pre svega hirurzi i ginekolozi, u znatno većoj opasnosti da ih pacijenti tuže zbog neželjenog ishoda lečenja.
Kada osiguranje lekara zaživi, pacijenti će lakše moći da naplate odštetu za komplikacije u toku lečenja koje su se mogle izbeći. Bilo da postignu dogovor sa osiguranjem ili da pred sudom dobiju građansku parnicu, novac će isplaćivati osiguranje.
– Potrebno nam je osiguranje – kaže profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS. – Zbog svega što se u zdravstvenoj praksi dešavalo, mnogi od nas se osećaju nezaštićeno: u operacione sale ulazimo sa strahom i pod pritiskom. Čak primećujem da bi mnogi, kada bi to bilo moguće, izbegli da operišu medicinski komlikovane pacijente. Ne znamo zasad detalje o osiguranju, ali se nadamo da će biti primenjen koncept koji već dugo uspešno funkcioniše u razvijenim zemljama.

Be the first to comment

Leave a Reply