U Srbiji malo neosiguranih vozila

Po preporukama Eвropske unije stopa neosiguranih vozila u nekoj zemlji ne bi trebalo da prelazi dva posto, dok je samo u Hrvatskoj taj postotak prošle godine iznosio između 10 i 15 posto od ukupnog broja vozila na ulicama.
Srbija je za sada među 12 zemalja u svetu sa najmanjim postotkom neosiguranih vozila – između 1,2 i 1,5 posto. Razlog tome je i što su u Srbiji kontrole rigorozne, bez dana „lufta” za nastavak registracije, pa time i osiguranja: auto se može registrovati 30 dana pre isteka roka, a u narednih 30 dana može se registrovati, ali ne i voziti. Posle tog roka, tablice se moraju vratiti. Uprkos ovakvom stanju, postoji opasnost da se primenom Zakona o obaveznom osiguranju taj postotak poveća.
„Po novom zakonu i traktori se moraju osiguravati što ranije nije bio slučaj, pa je teško očekivati da će se vlasnici traktora na to brzo naviknuti. Drugi problem može biti što se nova vozila u prve dve godine registriraju samo jednom, a osiguranje se plaća na godišnjem nivou, pa nije isključeno da će određeni broj vlasnika novih automobila propustiti u drugoj godini osigurati vozilo. Za sada nema značajnijih promjena”, kaže Milan Cerović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
U Hrvatskoj, veliki prostor za manipulaciju i sitne prevare odgađanja registracije i obaveznog osiguranja predstavlja dozvoljeni rok od 15 dana od isteka registracije do nove registracije. Vlasnici vozila često odluče i promeniti osiguravača, za što dobijaju odlaganje od još 15 dana, pa je za tih 30 dana godišnji gubitak za osiguravače od oko 10 do 15 miliona evra.
I pored toga što je nedavno u Hrvatskoj pokrenuta kampanja usmerena na rešavanje ovog problema, na hrvatskim putevima i dalje ima 140.000 neregistriovanih i neosiguranih vozila koja ne samo da ugrožavaju sigurnost prometa, nego i finansijski štete državnom budžetu u proseku oko 8,2 milijuna evra godišnje.
U Crnoj Gori situacija je još ozbiljnija, jer se čak i ne zna tačan broj neregistrovanih automobila, zbog velikog broja vozila preregistrovanih u Srbiji (između 40 i 50 hiljada. Štete učinjene ovim vozilima u Crnoj Gori u toku prošle godine iznosile su oko pet miliona evra.
Ovakva vozila opasno opterećuju Garantni fond, instituciju koja snosi rizik za neosigurana vozila. Uz to, u većini zemalja postoje strogi zakoni koji regulišu ovakve prekršaje, ali se u praksi ne primenjuju. Tako se osiguravači u Bosni i Hercegovini žale da se zakonom predviđene kazne zatvora od 30 dana, ili novčana kazna koja se kreće i do pet hiljada eura – u praksi ne provode. Dodatni problem u BiH predstavlja i to što osiguravači ne znaju koliko ima neosiguranih automobila jer ne postoji jedinstvena baza podataka u dva odvojena entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska).

Be the first to comment

Leave a Reply