Umesto obaveznog “francuski model” osiguranja

Poplave koje su nedavno pogodile pojedine delove Srbije ponovo su aktuelizovale pitanje osiguranja imovine. Neko bi rekao da katastrofa još većih razmera, koja je 2014. najviše muka zadala žiteljima Obrenovca, nije poslužile kao opomena građanima. Uprkos šteti, a izračunato je da ukupni finansijski gubici premašuju 1,5 milijardi evra, što je 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, malo je onih koji razmišljaju o mogućnosti da osiguraju imovinu.
Poražavajuće zvuči podatak da je u nadoknadi štete od poplava osiguranje učestvovalo tek sa 2,4 odsto. Broj prijavljene štete jedva da je premašio 3.000, dok se iznos isplaćene odštete kreće oko 37 miliona evra. Stručnjaci procenjuju da bi se situacija drastično popravila, preciznije nivo osigurane imovine popeo bi se na 50 odsto, ukoliko bi osiguranje od prirodnih katastrofa bilo obavezno za državna preduzeća, dok bi se kod onih koji već osiguravaju imovinu vezalo za polisu kao sredstva obezbeđenja kredita kod banaka.
S druge strane, ako bi Srbija sledila primer Rumunije, uvela bi obavezno osiguranje imovine od elementarnih nepogoda. Ali, koliko je ta opcija realna imajući u vidu lošu situaciju u privredi, i pre svega nizak standard građana za koje bi ova zakonska obaveza predstavljala dodatni namet na ionako “istanjen” kućni budžet.
Uz opasku da bi ovakve mere trebalo postepeno sprovoditi, Adamandios Hadžistilis, generalni direktor AXA osiguranja procenjuje da Srbija, uprkos svim otežavajućim okolnostima i niskoj svesti stanovništva o važnosti osiguranja, ima potencijal da u narednih deset godina poveća učešće osiguranja u rešavanju posledica elementarnih nepogoda. Preduslov za to je da se usvoji strategija kojom će se precizirati koja bi osiguranja trebalo da budu obavezna, a za koja su potrebne subvencije države.
– Predlažem uvođenje jednostavnog modela, koji je, inače, već implementiran u Francuskoj. Reč je o tome da bi zakonom trebalo regulisati da osiguravajuće kuće ne mogu da prodaju polise osiguranja u koje nisu uključeni i rizici od poplava, zemljotresa, grada i drugih prirodnih nepogoda. To praktično znači da bi svako ko kupi polisu osiguranja kuće, ili stana, od osnovnih rizika bio osiguran i od prirodnih katastrofa. Pored osiguranja imovine stanovništva, ovaj model bi mogao da se primeni i na privredu – objašnjava Hadžistilis.

adamantios-hadzistilis-axa
Generalni direktor AXA osiguranje ado Adamantios Hadzistilis

On, takođe, smatra da bi velike državne korporacije morale da budu zaštićene od prirodnih katastrofa i kao argument za tu konstataciju navodi podatak da su u majskim poplavama 2014. rudarstvo i energetika pretrpeli štetu od oko 180 miliona evra, dok gubici zbog zastoja u proizvodnji uglja i uvoza električne energije premašuju 300 miliona evra. Hadžistilis podseća da je u razvijenim ekonomijama osigurano više od 30 odsto objekata, ali navodi i primer ne tako razvijenih Kariba gde stopa osiguranja od prirodnih katastrofa iznosi 43 odsto. “Osim toga, veoma je važno i uvođenje osiguranja od prirodnih katastrofa za kolaterale. Mislim da svaki kredit, za koji se kao garancija u banci polaže hipoteka na nekretninu, mora da bude obezbeđen osiguranjem koje pokriva rizik prirodnih katastrofa, a ne samo rizik požara kao što je to sada slučaj”, ističe Hadžistilis.
U razvijenim ekonomijama osigurano je više od 30 odsto objekata, dok u ne tako razvijenim Karibima stopa osiguranja od prirodnih katastrofa iznosi 43 odsto
– Takozvani francuski model osiguranja omogućava stanovništvu da se po pristupačnoj ceni osiguraju od rizika ekstremnih vremenskih prilika. Praktično to znači da bi premija osiguranja za privatnu kuću mogla da iznosi 1,2 evra godišnje na 1.000 evra vrednosti. Kad je reč o preduzećima iznos premije osiguranja mogao bi da se kreće u rasponu od 1,5 do 1,8 evra na 1.000 evra vrednosti poslovnih građevinskih objekata poput hala, proizvodnih pogona i poslovnog prostora – Adamandios Hadžistilis, generalni direktor AXA osiguranja