Uvodi se osiguranje od lekarske greške

Lekarska komora Srbije planira da pokrene izbor za najpovoljniju osiguravajuću kuću preko koje će lekari moći da se „obezbede” u slučaju da načine profesionalnu grešku. Trenutno se medicinari pojedinačno osiguravaju ili neke bolnice sklapaju ugovore s kompanijama iz te oblasti, ali najveći broj doktora i dalje zastupa stav: „Šta će mi to osiguranje, ja nikad ne grešim?” Primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, pretpostavlja da bi posle rapisivanja tendera za najbolju osiguravajuću ponudu, ovakva praksa osiguranja lekara mogla da počne s realizacijom najkasnije na jesen. Ona kaže da u svim zemljama u okruženju koje imaju uređen zdravstveni sistem i instituciju lekarske komore, postoji i osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara, odnosno od lekarske greške. Na Skupštini Lekarske komore dogovoreno je, posle razgovora sa stručnjacima iz Slovenije i Hrvatske, da se razmotri raspisivanje tendera za prikupljanje ponuda osnovnih paketa usluga, koji podrazumeva osiguranje od profesionalne odgovornosti za sve članove Lekarske komore. – U zavisnosti od posla kojim se bave, ljudi se suočavaju sa rizicima koje sobom nosi određeno radno mesto. Takvo osiguranje bi pokrivalo odštetne zahteve pacijenata. U našem zdravstvenom sistemu nije uređeno ko treba da plati osiguranje, odnosno da li to treba da učini lekar sam, njegov poslodavac ili komora – istakla je dr Radosavljević. Komora se opredelila za varijantu po kojoj ukoliko lekar napravi profesionalnu grešku u lečenju, a tuži ga onaj ko smatra da je oštećen ili to urade članovi njegove porodice, aktivira osiguranje određene kompanije, čiji pravni tim može da se nagodi s podnosiocem tužbe, ili da zastupa doktora na sudu i plati odštetu ukoliko greška bude dokazana. Dr Radosavljević objašnjava da takav koncept osiguranja podrazumeva da se deo članarine koji doktori uplaćuju Komori „vrati” njima upravo preko tog osiguranja. – Za to bi bio utrošen novac koji već posedujemo, jer ono što je uplaćivano u našu kasu nismo trošili, već čuvali.. Do sada su bolnice plaćale odštetne zahteve, a negde su i lekari participirali. Osiguranje u Evropi i u Americi je postavljeno tako da više plaća hirurg nego recimo epidemiolog, pošto je hirurg više izložen riziku da ga neko tuži za profesionalnu grešku. Ovde nije reč o krivičnim, već o građanskim sporovima. Mislim da bi kod nas bilo dobro da se reguliše osnovno osiguranje, ali i da se uvede mogućnost da lekari na zahtevnijim pozicijama uplaćuju veću sumu novca upravo zbog tog povećanog rizika – objasnila je direktorka Lekarske komore. Radosavljevićeva napominje da će dužnost izabrane osiguravajuće kuće biti da izveštava komoru o tome koliko se slučajeva „prozvanih” lekara zbog profesionalne greške našlo na sudu, jer se kod nas još ne zna tačno koliko je medicinara načinilo propuste u radu. Trenutno se radi i na uspostavljanju saradnje sa sudovima pa da oni – kada donesu neku presudu iz ove oblasti – obaveste o tome komoru. – Želimo i da se napokon definiše šta je to lekarska greška, jer postoje lekarska greška, nemar i nesavesno lečenje. Postoji medicinska greška koja nema veze sa nemarom, već može doći do određenih komplikacija u toku nekog zahvata. A možda je u pitanju neželjeni ishod lečenja, pošto je nešto krenulo loše, a porodici pacijenta je teško da to prihvati, pa tuži lekara – objašnjava naša sagovornica. Prema nekim podacima, u Nemačkoj se godišnje javi oko 40.000 pacijenata ili članova njihovih porodica koji smatraju da su bili žrtve lekarske greške, dok se u SAD trećini od oko 100.000 ljudi koji tuže lekare isplati naknada preko osiguravajućih kuća. U Hrvatskoj je do sada registrovano oko 1.600 prijavljenih lekarskih grešaka. U našoj zemlji ne postoji evidencija o ovoj problematici, pa i nije sasvim jasno zbog čega bi konkretno pacijenti mogli da tuže lekare.

Be the first to comment

Leave a Reply