Investicioni fondovi u Srbiji poslednjih sedam dana beleže rast vrednosti

 

OD ukupno 15 investicionih fondova u Srbiji većina, njih 11, poslednjih nedelju dana su u “plusu”. Najveći rast vrednosti od 1,30 odsto zabeležio je Fima proAktiv, dok su Rajfazen akcije imale najveći pad od 0,52 odsto. Kada se pogleda njihov učinak u poslednjih šest meseci, trećina je u “crvenom”, a ostalih deset uvećava vrednost svojih investicionih jedinica.

Koliko god da su daleko od početnih vrednosti, a svega pet ih je u tom periodu uspelo da je poveća, u investicionim fondovima tvrde da posluju dobro.

– Fondovi su relativno dobro radili. Svi su bolji od berzanskih indeksa i ispunjavaju svoju ulogu – objašnjava Vladimir Drašković, portfolio menadžer u Fimainvestu, društvu za upravljanje investicionim fondovima. – Fondovi su za razliku od društava, koja su beležila gubitke, bili u dobitku. Prinos od 15 odsto na godišnjem nivou je idealan. I prinos od 10 odsto je relativno dobar u trenutnim okolnostima. Naša strategija je da radimo u najboljem interesu naših klijenata. U poslednjih šest meseci beležimo rast vrednosti investicionih jedinica. Naše tržište je, kao i većine investicionih fondova u Srbiji, Beogradska berza. Samo mali deo imovine investiramo u inostranstvo.

Kako će i koliko rasti zarada onih koji su investirali u fondove zavisi u najvećem broju slučajeva od kretanja na Beogradskoj berzi. Zato je teško i porediti njihov uspeh u odnosu na stanje fondova iz zemalja u okruženju.

– Kada se porede fondovi, nije bitno iz koje zmelje dolaze, već na koje tržište investiraju – objašnjava Vladimir Drašković. – Slovenija i Hrevatska imaju mnogo fondova. Sigurno smo iza njih, ali oporavak teče slično kao i kod njih. Dosta njihovih fondova ulaže samo na američko ili tržište Azije. Možemo da se poredimo samo sa referentnim fondovima. Naš pokazatelj je beleks lajn jer više od 90 odsto naših investicija je u Srbiji.

U Srbiji ima 15 otvorenih investicionih fondova. Njih osam su fondovi rasta vrednosti imovine, četiri su fondovi očuvanja vrednosti imovine, a tri su balansirani fondovi.

Investitori u nešto manje rizične, fondove očuvanja vrednosti, kako pokazuju podaci su poslednjih pola godine redom – u plusu. Teorija kaže da balansirani fondovi nose umerenu stopu rizika i umerene prihode. Oni najmanje 85 odsto imovine ulažu u vlasničke i dužničke hartije. Srpska praksa kaže da su pristojno prošli. Sva tri su poslednjih šest meseci na dobitku.

Be the first to comment

Leave a Reply