Zdravstveno osiguranje: Ima sredstava za lečenje u inostranstvu

dr. Vladislav Vukomanović, Institut za majku i dete

Dovoljno novca za sve kojima je neophodno lečenje u inostranstvu?

Iako je pre godinu dana osnovan i Budžetski fond za lečenje u inostranstvu, kao druga šansa za sve one koji ne mogu na lečenje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i dalje u medijima i po društvenim mrežama stižu apeli i pozivi da se pomogne i da je neophodno hitno prikupiti novac za lečenje. Kardiolog instituta za majku i dete Vladislav Vukmanović tvrdi da ima dovoljno novca za sve kojima je potrebno lečenje u inostranstvu i da je preventivno prikupljanje novca nepotrebno.

zdravstvena_knjizica-zdravstveno-osiguranjeVladislav Vukomanović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da novac prikupljaju članovi porodice teško bolesnih koji zahtevaju određeno lečenje, ali da stručna komisija odlučuje da li je lečenje moguće obaviti u Srbiji, ili je neophodno da to bude u inostranstvu.

Kardiolog Vukomanović objašnjava da se novac sakuplja zbog nedostatka informisanosti.

“O tome se odlučuje u okviru Budžetskog i Republičkog fonda za lečenje u inostranstvu, a tu je i mogućnost dolaska stranog stručnjaka u Srbiju. Mi ćemo se u toku sledeće godine potruditi da sve zdravstvene ustanove budu upućene u rad Budžetskog i Republičkog fonda”, rekao je Vukmanović.

Dodaje da je za apliciranje u Budžetskom fondu neophodno da pacijent prođe proces u Republičkom fondu, to jest da tamo bude odbijen.

“U tom slučaju kompletira se dokumentacija, sasluša se mišljenje konzolijuma, podnosi dokumentacija fondu za odlučivanje o lečenju u inostranstvu ili za dovođenje stručnjaka”, rekao je Vukomanović.

Ističe da ima dovoljno sredstava za sve one kojima je neophodno lečenje u nekoj drugoj zemlji.

dr. Vladislav Vukomanović, Institut za majku i dete
dr. Vladislav Vukomanović, Institut za majku i dete

“Sredstva oba fonda su sasvim dovoljna da oni bolesnici koji ne mogu da dobiju lečenje u Srbiji mogu biti lečeni u inostranstvu. Za sve ostalo treba imati u vidu naš zdravstveni sistem, koji je kompetentan da pruži više od 95 odsto lečenja. Tih pet do sedam odsto pokriva se iz fondova”, rekao je Vukomanović.

Dodao je da je u toku ove godine stiglo oko 65 zahteva, ali da oni uglavnom nisu kompletirani.

“Veoma je slična procedura kao za republički fond. Potrebno je mišljenje konzilijuma, ali i uput iz inostrane klinike koja će dati profakturu”, kaže Vukomanović.

Razlika između ta dva fonda je, objašnjava, siva zona – kada je lečenje neke bolesti daleko uspešnije u inostranstvu, te onda Budžetski fond ima osnova da uputi na lečenje.

Ističe da se to ne odnosi ni na kakav vid eksperimentalnog lečenja.

dobrovoljno-zdravstveno-osiguranjeKriterijumi su jasni, nisu restriktivni, već su u korist samog pacijenta i doprinose da on ne gubu vreme u lečenju, rekao je Vukomanović.

Na pitanje kako postupiti u situacijama kada se javnost odazove i prikupi novac za, kao na primeru mladog naučnika, doktora Miloša Nikolića, transplantaciju srca u inostranstvu, a onda naši lekari kažu da on nije za transplantaciju, Vukomanović odgovara:

“Mi kao lekari apelujemo da lekarska komisija da predlog da li je neophodno uputiti nekog na lečenje u inostranstvo ili ne. U ovom konkretnom slučaju, on posle ispitivanja nije u takvom stanju.”

Istakao je da je preventivno sakupljanje novca besmisleno, naročito kad postoje oba fonda.

Naveo je da postoji saradnja sa klinikom u Austriji gde naši pacijenti, hitni slučajevi, mogu bez velikih smetnji da obave transplantaciju srca. Navodi da nema diskriminacije da li su pacijenti iz Austrije ili Srbije, već da se poštuje stepen urgentnosti.